Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ja mislim da se to polako ali sigurno siri i na Evropu,samo jos kod nas na Balkanu nikako da se prosiri....

Istina je takva da na ove prostore sve stiže kasnije. Ali primećujem da ima blagih pomaka. Čak sam primetio da psihijatrima odlaze i ljudi iz manjih sredina. To je isto dobar pokazatelj prosvešćivanja. Da ne postoji takva svest samo u velikim gradovima, već i u malim mestima. Ne mislim na odlazak zbog neke teške psihjatrijske bolesti, kao što su psihoze, već odlaze recimo zbog nekih nerešenih konflikata.

Veci je "sram" otici u malim mestima gde se svi znaju jer znas onu sta ce reci komsije?Ja sam vec bezbroj puta naveo primer Toma Stoltmana dvostrukog najjaceg coveka sveta koji je uz pomoc psihologa se priprema vec vise godina i svima prica koliko je to njemu pomoglo.On inace boluje i od autizma i uz strucnu pomoc je uspeo da "preboli" recimo da se pojavi pred vecom publikom,da prica,daje intervjue itd.

To jeste. Taj mentalitet je isti u svim našim mestima. Najvažnije nam je šta će pomisliti komšiluk.
A jesi spominjao da Stoltman ima autizam i da su mu psihoterapije pomogle. Iskreno za svaku pohvalu. Sa druge strane, postoje ljudi koji se samo nešto žale, a ništa ne rade na sebi i na poboljšanju svog života. Treba pogledati oko sebe sa čime se sve ljudi bore, pa istrajavaju u svojoj borbi.

Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ja mislim da se to polako ali sigurno siri i na Evropu,samo jos kod nas na Balkanu nikako da se prosiri....

Istina je takva da na ove prostore sve stiže kasnije. Ali primećujem da ima blagih pomaka. Čak sam primetio da psihijatrima odlaze i ljudi iz manjih sredina. To je isto dobar pokazatelj prosvešćivanja. Da ne postoji takva svest samo u velikim gradovima, već i u malim mestima. Ne mislim na odlazak zbog neke teške psihjatrijske bolesti, kao što su psihoze, već odlaze recimo zbog nekih nerešenih konflikata.

Veci je "sram" otici u malim mestima gde se svi znaju jer znas onu sta ce reci komsije?Ja sam vec bezbroj puta naveo primer Toma Stoltmana dvostrukog najjaceg coveka sveta koji je uz pomoc psihologa se priprema vec vise godina i svima prica koliko je to njemu pomoglo.On inace boluje i od autizma i uz strucnu pomoc je uspeo da "preboli" recimo da se pojavi pred vecom publikom,da prica,daje intervjue itd.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ima nekih emisija o zdravlju, ali ne znam koliko su popularne. Ja ih i ne pratim. Mislim da mora da postoji drugačiji pristup široj populaciji.

Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ja mislim da se to polako ali sigurno siri i na Evropu,samo jos kod nas na Balkanu nikako da se prosiri....

Istina je takva da na ove prostore sve stiže kasnije. Ali primećujem da ima blagih pomaka. Čak sam primetio da psihijatrima odlaze i ljudi iz manjih sredina. To je isto dobar pokazatelj prosvešćivanja. Da ne postoji takva svest samo u velikim gradovima, već i u malim mestima. Ne mislim na odlazak zbog neke teške psihjatrijske bolesti, kao što su psihoze, već odlaze recimo zbog nekih nerešenih konflikata.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja da sam imao tu pomoc 2015.godine verovatno bi se i dan danas takmicio.Ja jednostavno nisam mogao da prihvatim tu cinjenicu da necu moci da koristim levu ruku i da mi pola pluca nema....to je jednostavno bio prevelik sok za mene,i danas je,medutim sa vremenom naucio sam kako se boriti i nositi se sa time ali bez strucne pomoci.Morao sam sve sam da isprobam i vidim sta radi a sta ne radi.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ja mislim da se to polako ali sigurno siri i na Evropu,samo jos kod nas na Balkanu nikako da se prosiri....

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Naravno,samo je pitanje ko se kako nosi sa tim problemima.Nekima je dovoljno da vezbaju pa svu negativnu energiju isprazne iz sebe,a slabijima i tu ne mislim na fizicku slabost nego na mentalnu je lakse da posegnu za necim drogama,alkoholu-stvarima koje ih privremeno cine srecnim,a dugorocno ih unistava!

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Ako remeti njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu, onda jesu.
Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Zaista ne vidim zašto je i dalje ljudima toliki problem ići na psihoterapiju, to je vrlo dobra stvar...

Zato jer se kod nas smatra da nisi budala da ides psihijatru....to nije moje misljenje i ne slazem se sa time,ja sam zagovornik toga da se treba obratiti psihijatru jer ti on/ona moze pomoci i u svakodnevnom zivotu/problemima kao i u sportskoj karijeri!

Tako je. Ako ides na terapiju- nisi normalan.Otprilike se tako tretira. A ljudi ne kontaju da je terapija za svakoga i da je definitivno bolja investicija od patika.

Malo surovo ali jako dobro poredenje!

Pa jeste. Simple as that!

Zaista ne vidim zašto je i dalje ljudima toliki problem ići na psihoterapiju, to je vrlo dobra stvar...

Zato jer se kod nas smatra da nisi budala da ides psihijatru....to nije moje misljenje i ne slazem se sa time,ja sam zagovornik toga da se treba obratiti psihijatru jer ti on/ona moze pomoci i u svakodnevnom zivotu/problemima kao i u sportskoj karijeri!

Tako je. Ako ides na terapiju- nisi normalan.Otprilike se tako tretira. A ljudi ne kontaju da je terapija za svakoga i da je definitivno bolja investicija od patika.

Maksimalno se slažem. Lepo si rekao.

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Zaista ne vidim zašto je i dalje ljudima toliki problem ići na psihoterapiju, to je vrlo dobra stvar...

Zato jer se kod nas smatra da nisi budala da ides psihijatru....to nije moje misljenje i ne slazem se sa time,ja sam zagovornik toga da se treba obratiti psihijatru jer ti on/ona moze pomoci i u svakodnevnom zivotu/problemima kao i u sportskoj karijeri!

Tako je. Ako ides na terapiju- nisi normalan.Otprilike se tako tretira. A ljudi ne kontaju da je terapija za svakoga i da je definitivno bolja investicija od patika.

Malo surovo ali jako dobro poredenje!

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?