Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Ne slazem se.Jer ti taj problem onda nisi resila,samo si ga gurnula ispod tepih i taj problem ce opet naici a ti sve vreme strepis kad ce naici i sta ce biti kad naide?
Zato kad jednom resis onda je samo jednom stres i posle si mirna,a ovako svaki put kad se suocis sa tim istim problemom.

Ponavljam, navela sam većinsko funkcionisanje, kao instant rešenje. Svi danas traže instant rešenja. 😏

To jeste tačno. Mnogi funkcionišu po principu da se u konrektnom trenutku gleda da se problem zaboravi, pa će se o tome misliti neki drugi dan.
Umesto toga, treba da se pronalaze načini za rešavanje problema.

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Svako izgradi svoj mehanizam. Ali....ne znaci da ce ga dovesti an bezbedno mesto i iz tog razloga je bolje suociti se.

Suociti se sa problemom znaci resiti problem.Sigurno je bolje nego ga gurnuti pod tepih i strepiti sta ce biti.

Slažem se. Ono odlaganje suočavanja i rešavanja problema samo može da čini loše po konkretnu osobu. Kada neko ima kapacitet, onda donosi odluku da rešava konkretne probleme. To je adekvatan način reagovanja.

Tačno je da je teško pronaći psihoterapeuta koji odgovara osobi i da pri tom ima slobodnog termina itd. Ali opet, veoma je bitno raditi na mentalnom zdravlju i higijeni i treba se potruditi.

Jeste da je teško, ali opet mislim da neki nalaze izgovore. Jer, kada se u početku krene sa psihoterapijom, onda postoji i određena doza nepoverenja od strane pacijenta, tj klijenta, pa zato postoji i manji otpor, čak i u vidu toga da navodno određeni psihoterapeut ne odgovara konkretnoj osobi.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ima nekih emisija o zdravlju, ali ne znam koliko su popularne. Ja ih i ne pratim. Mislim da mora da postoji drugačiji pristup široj populaciji.

Ja znam za bukvalno jednu jedinu na tv-u.

Postoji ona emisija Ordinacija i ne znam da li se još uvek emituje Zdravi sa dr Katarinom Bajec. Ali i ne pratim, ako što sam rekao. Ovo sam i gledao neku emisiju na Rts-u, kada su bili neki moji profesori. U svakom slučaju, nedovoljno je. I smatram da je potreban drugačiji pristup, radi obuhvatanja šire populacije.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja kada slusam starije generacije kada pricaju o odlascima kod lekara nekada i sad....pre su te i pitali svasta nesto i bavili se detaljnim proverama....sada smo na pokretnim trakama svi.

To jeste tako. Nažalost, današnji koncepti rada u zdravstvu nisu ni nalik onima od pre nekoliko decenija.

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Ako remeti njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu, onda jesu.
Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ok, ali sta je resenje, da svi idu kod psihoterapeuta?
Mislim, trebali bi zbog mentalne higijene , ali ovde pricam o tome kako se resiti stresa.

Definitivno treba otići psihijatru kada je u pitanju stres. Ne možemo ni da zamislimo šta sve suštinski može uzrokovati konkretan stres. A naročito psihoanaliza to može omogućiti.

Da, slažem se. Samo se žale, ništa ne čine sa svojim životom i čekaju da ih drugi sažaljevaju. To jeste suština. Oni ne žele ništa da promene. Umesto da svoju energiju usmere na sopstveni razvoj, oni je troše na jadikovanje nad životom.

Mozda bi manje energije utrosili na to da prevazidu problem nego kako da nadu izgovore.

Verovatno. Ali teško da uviđaju suštinu.

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Ne slazem se.Jer ti taj problem onda nisi resila,samo si ga gurnula ispod tepih i taj problem ce opet naici a ti sve vreme strepis kad ce naici i sta ce biti kad naide?
Zato kad jednom resis onda je samo jednom stres i posle si mirna,a ovako svaki put kad se suocis sa tim istim problemom.

Ponavljam, navela sam većinsko funkcionisanje, kao instant rešenje. Svi danas traže instant rešenja. 😏

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Svako izgradi svoj mehanizam. Ali....ne znaci da ce ga dovesti an bezbedno mesto i iz tog razloga je bolje suociti se.

Suociti se sa problemom znaci resiti problem.Sigurno je bolje nego ga gurnuti pod tepih i strepiti sta ce biti.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja da sam imao tu pomoc 2015.godine verovatno bi se i dan danas takmicio.Ja jednostavno nisam mogao da prihvatim tu cinjenicu da necu moci da koristim levu ruku i da mi pola pluca nema....to je jednostavno bio prevelik sok za mene,i danas je,medutim sa vremenom naucio sam kako se boriti i nositi se sa time ali bez strucne pomoci.Morao sam sve sam da isprobam i vidim sta radi a sta ne radi.

Da li ti je u tim trenuxima padalo na pamet da potrayis pomoc?

Naravno,i jesam potrazio pomoc i pomoglo mi je jako puno,zato i pricam.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja kada slusam starije generacije kada pricaju o odlascima kod lekara nekada i sad....pre su te i pitali svasta nesto i bavili se detaljnim proverama....sada smo na pokretnim trakama svi.

Sada jedino tako ako odes privatno.

Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ja mislim da se to polako ali sigurno siri i na Evropu,samo jos kod nas na Balkanu nikako da se prosiri....

Kog god psihoterapeuta znam, prepun je sa terminima.
Idu ljudi, ali pojedini. Ne bi bilo ni dovoljno terapeuta za sve koji bi zeleli/trebali.

Siguran sam da se moze naci termin.

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Naravno,samo je pitanje ko se kako nosi sa tim problemima.Nekima je dovoljno da vezbaju pa svu negativnu energiju isprazne iz sebe,a slabijima i tu ne mislim na fizicku slabost nego na mentalnu je lakse da posegnu za necim drogama,alkoholu-stvarima koje ih privremeno cine srecnim,a dugorocno ih unistava!

Ali ne zaboravi grupu ljudi koji cute i trpe dok ne izazovu bolest u sebi.

Ne mozes spasiti svakoga,samo onog ko je voljan da ucini nesto po tom pitanju.

Ok, ali sta je resenje, da svi idu kod psihoterapeuta?
Mislim, trebali bi zbog mentalne higijene , ali ovde pricam o tome kako se resiti stresa.

Svako treba naci sta je ono sto ga "rasterecuje" od stresa,Meni je to recimo trening i setnje po prirodi.

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Ne slazem se.Jer ti taj problem onda nisi resila,samo si ga gurnula ispod tepih i taj problem ce opet naici a ti sve vreme strepis kad ce naici i sta ce biti kad naide?
Zato kad jednom resis onda je samo jednom stres i posle si mirna,a ovako svaki put kad se suocis sa tim istim problemom.