Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

I veruj mi ne iziskuje puno vremena ako si konstantan.

Računamo da mogu biti i neki brzinski obroci koje sami spremamo, ne mora uvek nešto kuvano/bareno itd.

Postoji i ona knjiga obroci za 15 min i ona obroci za 30 min. Dzejmi Oliver je napisao. A bilo je i tih emisija na 24hKitchen. Postoje nacini i za to. Samo da imamo volju

Eto, super. Ima čak i knjiga o tome.

Ako nemaju vremena za spremanje obroka nece imati ni vremena da citaju knjigu,lakse im je pogledati neki video.
Ne kazem za sebe,nego uopsteno za danasnje insta ljude.

Stvar prioriteta. Ako ima vremena za drustvene mreze ima i za knjigu, ali ga ne zanima.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Samo se vodi racuna o zdravlju.

Valjda je zdravlje najvaznije. Izgleda nekima da nije

Ako to nije onda ne znam sta je.....

Automobil, kucni ljubimac i posao. Zdravlje ne. To sam primetio kod nekih osoba.

|Deca?

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Slazem se. Pricao sam o sebi da ja nisam vodio racuna o kolicinama, u smislu odnosa odredjenih nutrijenata. Dodatno bi mi predstavljalo opterecenje. Ali je to vazno kod profesionalnih sportista,na primer.

Kod profesionalnih sportista je to KLJUCNA stvar!
Samo uzmimo za primer Noleta!Jeste on bio dobar dok nije primenjivao ovakvu ishranu koju sada drzi ali nije bio najbolji!To je postao tek kada je i ishranu korigovao!!!

U profesionalnom sportu je i ishrana deo profesije.

Apsolutno. Svaki aspekt zivota je profesija.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

I veruj mi ne iziskuje puno vremena ako si konstantan.

Računamo da mogu biti i neki brzinski obroci koje sami spremamo, ne mora uvek nešto kuvano/bareno itd.

Naravno da ne treba, ali ej najbolje imati vec spremno kada te uhvati glad.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Slazem se. Pricao sam o sebi da ja nisam vodio racuna o kolicinama, u smislu odnosa odredjenih nutrijenata. Dodatno bi mi predstavljalo opterecenje. Ali je to vazno kod profesionalnih sportista,na primer.

Kod profesionalnih sportista je to KLJUCNA stvar!
Samo uzmimo za primer Noleta!Jeste on bio dobar dok nije primenjivao ovakvu ishranu koju sada drzi ali nije bio najbolji!To je postao tek kada je i ishranu korigovao!!!

A meso?>

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Slazem se. Pricao sam o sebi da ja nisam vodio racuna o kolicinama, u smislu odnosa odredjenih nutrijenata. Dodatno bi mi predstavljalo opterecenje. Ali je to vazno kod profesionalnih sportista,na primer.

Upravo tako, oni prosto moraju zarad rezultata, a obicnom coveku je to vec stres.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

To je najveca greska.

Jeste. Zato sto im onda ishrana ne predstavlja prioritet.

Ishrana bi uvek trebao da je prioritet....

Jedan od prioriteta.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Pa mora malo opterecenja da bude. U smislu da prepuju obroke. Nije nista tesko, ali stvara obavezu o razmisljanju. I onda nositi obroke sa sobom.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

I na poslu kada se pokupuju grickalice i slatkisi....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Bez obzira na tempo, za osnovne stvari treba da imamo svi vremena.

Jeste, ali nisu osnovne stvari svima iste, a u odnosu na prioritete.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Nikome ne bi bilo prijatno. Svi smo mi ljudi sa svojim emocijama. Ali je najvaznije da si sve to prebrodio i izasao iz tih situacija kao mentalno snazan covek.

Morao sam,nisam imao izbora.Imam jednog sina kojeg hocu da odgojim,vaspitam,naucim svemu,napravim postenog coveka od njega!

Imao si odlicnu mentalnu snagu i dobru motivaciju.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Svaka mu cast. Ima celicnu mentalnu snagu, pored fizicke. On je strongmen i u fizickom i u mentalnom smislu.

Slažem se. Strongman i jeste neko ko ima veliku kako fizičku, tako i mentalnu snagu.

To je u svakom sportu i neophodno za postizanje uspeha.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Svaka mu cast. Ima celicnu mentalnu snagu, pored fizicke. On je strongmen i u fizickom i u mentalnom smislu.

Slažem se. Strongman i jeste neko ko ima veliku kako fizičku, tako i mentalnu snagu.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima!!!!

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.