Prošao je a svi kao da su jedva čekali 😀

Mislim da smo svi jedva čekali kratak februar posle predugog januara.

Setih se. Sada posto je kraj januara, nadam se da su oni koji su zapoceli neke nove poduhvate od 1.januara, nastavili sa istim.

Nadam se i ja. Januar je dug i izazovan mesec i ko je u njemu istrajao verovatno će istrajati i dalje.

Januar je najduzi mesec u godini.Naucno dokazano.

Vala jeste. 😅 Zato i kažem ko je u njemu istrajao, istrajace i ovako.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Stari su lepo govorili- Moras pojesti dzak soli sa nekim da bi ga upoznao.

Jeste, ali ti se onda desi da imas posla sa manipulatorom i da ni onda ne saznas.

Naravno,svugde imas izuzetaka.

Toga svuda ima i svakome se može desiti da ne primeti odmah manipulaciju.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Tako je. Ucimo celog zivota.

Niko nije roden da sve zna.Vazno je biti otvoren i nauciti nove stvari.

Ta otvorenost i fleksibilnost su mnogo bitni!!! U stavovima, postupcima itd.

Bez toga nema napredovanja!

Žao mi je što vidim i kod nekih poslovno uspešnih ljudi koliko su nefleksibilni i napadni u iznošenju svojih stavova i ideja.

Mada u manjem broju nego sto sam ocekivao,ako vec moram tako da kazem.U pravu si,steta sto to uopste postoji ali sreca pa nije to vecina.

Po mom iskustvu uopšte nije retko, čak baš često srećem. Samo mislim da možda ne primetimo na prvu koliko su navalentni, a i svako veruje za sebe da nije, a mnogi se trude to da prekriju.

Verujem ti,samo onda ja sam opet naivan jer stvarno ne primetim.Verujem ljudima i ne primetim.

Vecina dobrih ljudi tako postupa.

ZATO JER SU NEISKVARENI.

Ali vremenom naucis i kako sa kime. Ne treba biti ni naivan.

Naravno da ne,zato sam i potrazio pomoc dr.Anite i na dobrom sam putu da ne budem barem toliko naivan.

Pre svega hvala na poverenju.
Tačno je da svako podje od sebe, pa tako i ti. Ali treba biti obazriv i posmatrati ljude sa svih strana. To se uči iskustvom ili od nekog u blizini. 😊

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Stari su lepo govorili- Moras pojesti dzak soli sa nekim da bi ga upoznao.

Jeste, ali ti se onda desi da imas posla sa manipulatorom i da ni onda ne saznas.

Odaju se i takve osobe u nekom trenutku.

Odaju ali dotle prode vremena....

I to je zivot. Novo iskustvo.

Setih se. Sada posto je kraj januara, nadam se da su oni koji su zapoceli neke nove poduhvate od 1.januara, nastavili sa istim.

Nadam se i ja. Januar je dug i izazovan mesec i ko je u njemu istrajao verovatno će istrajati i dalje.

Zelim im da uspeju u tome.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Stari su lepo govorili- Moras pojesti dzak soli sa nekim da bi ga upoznao.

Jeste, ali ti se onda desi da imas posla sa manipulatorom i da ni onda ne saznas.

Odaju se i takve osobe u nekom trenutku.

Da, ali cesto prekasno.

Nikad nije kasno

I to sto kazes, neke lekcije se prosto duze uce.

Celog zivota ucimo.

Prošao je a svi kao da su jedva čekali 😀

Setih se. Sada posto je kraj januara, nadam se da su oni koji su zapoceli neke nove poduhvate od 1.januara, nastavili sa istim.

Nadam se i ja. Januar je dug i izazovan mesec i ko je u njemu istrajao verovatno će istrajati i dalje.

Januar je najduzi mesec u godini.Naucno dokazano.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Stari su lepo govorili- Moras pojesti dzak soli sa nekim da bi ga upoznao.

Jeste, ali ti se onda desi da imas posla sa manipulatorom i da ni onda ne saznas.

Odaju se i takve osobe u nekom trenutku.

Odaju ali dotle prode vremena....

Setih se. Sada posto je kraj januara, nadam se da su oni koji su zapoceli neke nove poduhvate od 1.januara, nastavili sa istim.

Ja verujem da su prebacili za neki ponedeljak.

A ja sam siguran!

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Stari su lepo govorili- Moras pojesti dzak soli sa nekim da bi ga upoznao.

Jeste, ali ti se onda desi da imas posla sa manipulatorom i da ni onda ne saznas.

Naravno,svugde imas izuzetaka.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

I ziv primer da moze.

Naravno,u mom recniku ne postoji ne mogu ili necu....samo mogu i hocu.

Dobro bi bilo kada bismo svi mogli tako da razmisljamo. Nije uvek lako,ali treba teziti tome.

Ni ja nisam tako roden,jednostavno me zivot ucinio takvim.Jeste tesko i to jako puno puta,ali treba verovati u sebe i ici napred.

Vazno je upravo to- verovati u sebe.

Samo ljudi koji me ne znaju ili me znaju povrsno misle da sam arogantan....kada upoznaju onda vide da nisam,ali dotle....

Ta prva impresija moze biti pogresna.Tako da je uvek vazno sto bolje upoznati neku oosbu.

Ne suditi odmah,nego probaj malo obuci cipele te osobe,napraviti par koraka u njima i tek kad vidis kroz sta je ta osoba prosla mozes da stvoris neku sliku u sebi.

Ali pametno i oprezno.

Naravno,to se podrazumeva.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Tako je. Ucimo celog zivota.

Niko nije roden da sve zna.Vazno je biti otvoren i nauciti nove stvari.

Ta otvorenost i fleksibilnost su mnogo bitni!!! U stavovima, postupcima itd.

Bez toga nema napredovanja!

Žao mi je što vidim i kod nekih poslovno uspešnih ljudi koliko su nefleksibilni i napadni u iznošenju svojih stavova i ideja.

Mada u manjem broju nego sto sam ocekivao,ako vec moram tako da kazem.U pravu si,steta sto to uopste postoji ali sreca pa nije to vecina.

Po mom iskustvu uopšte nije retko, čak baš često srećem. Samo mislim da možda ne primetimo na prvu koliko su navalentni, a i svako veruje za sebe da nije, a mnogi se trude to da prekriju.

Verujem ti,samo onda ja sam opet naivan jer stvarno ne primetim.Verujem ljudima i ne primetim.

Vecina dobrih ljudi tako postupa.

ZATO JER SU NEISKVARENI.

Ali vremenom naucis i kako sa kime. Ne treba biti ni naivan.

Naravno da ne,zato sam i potrazio pomoc dr.Anite i na dobrom sam putu da ne budem barem toliko naivan.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Tako je. Ucimo celog zivota.

Niko nije roden da sve zna.Vazno je biti otvoren i nauciti nove stvari.

Smatram da je to dosta bitno- biti otvoren za neke drugacije ideje i stavove, da cujemo iskustva drugih osoba.

Evo ja dosta stvari sam naucio od mladih,od sina i njegove generacije pogotovo sto se kompjutera tice i njegovog koriscenja i nije me bilo sramota pitati.

Nikada nije sramota pitati.

Mnoge jeste pa radije ne pitaju i rade pogresno.Kao da im je ispod casti da zatraze pomoc....

Pa i jeste, jer bi time priznali svoju nesigurnost. A jednako me nerviraju i ovi koje pitas, pa imaju neki neumesan komentar.

To je neozbiljnost,takve ne treba ni pitati.Ne zasluzuju tvoju paznju.

Ne saznas to dok ne pitas . A imaju iskustva i znanja npr.

O tome smo bas i pricali.Procitaj malo detaljnije.