Znaci bitno je tempo, ritam i frekvencu "davati" rukama. Cim pocnete brze da "masete" rukama noge ce to morati da isprate. Mnogo jednostavnije za mozak nego ako "iz nogu" pokusavate da redukujete to... i jos jednom ponavljam ruke ne prelaze ispod visine kukova...
I zaboravio sam za glavu da kazem - oci vam gledaju otprilike 50 m ispred sebe, znaci ne treba geldati sebi u stopala a takodje ni u nebesa

sad sebe zamišljam kako trčim i čini mi se da mi ruke prate noge.. moraću da proverim
u svakom sluačju hvala na objašnjenju!

Drago mi je da ce biti od pomoci 

Ognjene, fantasticno si sve objasnio, vrlo koristan tekst 

Trcanje na prstima je fiktivna izreka i ona ne postoji osim kao sto sam rekao u sprintevima, mada naravno ukoliko je veoma kratko vreme dodira pete sa podlogom i prelazi se t.j. teziste prelazi napred ka prednjem delu stopala (nikako prstima!, to je ceo prednji deo) dobija se osecaj da se ''trci na prstima'' ali to u bukvalnom smislu nije tako. Takodje rekreativci se nikako ne bi trebali opterecivati sa tim jer za to se moraju imati veoma jaki i sto je jos bitnije uskladjeni misici na nogama stoga ukoliko na silu bez prethodnog dugogodisnjeg iskustva pokusava "da trci na prstima" moze biti kontraproduktivno.
Treba se samo truditi da se ne ''ne treska petama od podlogu'' t.j. da se ne ''nabija'' stopalo i nece biti problema. Prirodno je da prvo peta kratko dodje u dodir sa podlogom jer se tako najbolje amortizuje ''udarac''.
Ja bih veoma bitan akcenat stavio na ruke jer tu ljudi najvise grese, suvise nisko, ne kontrolisano... Treba da zamislite da imate haljinu za bal koje u visini kukova i da se trudite da vam ruke, odnosno sake ne prelaze ispod tog nivoa. Znaci vislje ruke i uvek se treba truditi da frekvenca bude veca a ona se iz ruku "proizvodi'' odnosno rad ruku daje ritam nogama a sto je veca frekvenca manja ce sila biti na nogama, sporije cete se umorati t.j. noge ce sporije biti ''teske'' (sporije se puniti laktatima) i osecacete se lagano (naravno ako ste prethodno u kakvoj-takvoj formi)...
Jos bitne stvari su svakako da ukoliko se vec trudite da ruke budu vislje da se ne zatezete u ramenima, treba skroz da ste opusteni, znaci iz lakta ''dizite'' taj nivo jer kao sto sam rekao to je greska koji 95% trkaca ima. I jos nesto o cemu sigurno ne razmisljate, a kladim se da cete se uhvatiti da gresite tu - opustite vilicu!

teško je korigovati tehniku.. zahteva punu koncetraciju i dosta vremena-- alli ako se nepravilno trči povrede su neizbežne!!

fakticki ako trcis na prstima, ne bi trebalo da te boli ista...samo gledaj da ti se 'savija' stopalo..odnosno da ne stajes samo na petu...

pa po pravilu bi trebalo prvo spoljni deo izmedju pete i sredine stopala da dodirne pod...ali retko ko i obraca paznju na to...

U pravu si, retko ko i obraca paznju na to. Kada sam naisla na te tekstove bilo mi je cudno jer nemam pojma kako trcim  niti sam ikada obracala paznju na to, a opet sada me zanima sta se podrazumeva pod pravilnim trcanjem da ne bih dodatno opterecivala zglob kolena sa kojim inace imam problem

Prvo treba peta da bi se polako prelazilo, malo grubo receno - spoljnog dela stopala i na kraju da bi se zavrsilo celim prednjim delom stopala, ali to je vrhunska tehnika i vezba se mnogo vremena, niko ne moze odmah tako trcati... Nikako odmah sredina stopala, to je i nemoguce mislim i totalno ne prirodno...
Pri sprintevima i srednjim prugama uglavnom skoro i da nema dodira sa petama vec samo prednjim delom stopala ali to je sada nebitno, pricamo o normalnom trcanju.
Pogledajte snimak prvi, tako otprilike izgelda pravilan dodir sa podlogom

pa po pravilu bi trebalo prvo spoljni deo izmedju pete i sredine stopala da dodirne pod...ali retko ko i obraca paznju na to...

Ognjene, sta se smatra pod pravilnim trcanjem, kada prvo peta dodirne podlogu?
Negde sam naisla na informaciju da je pravilno ako sredina stopala dodirne podlogu i da je na taj nacin najmanje opterecenje na zglobovima

Pošto sam primetio da mnogima nije baš jasno o čemu se priča kada se preporučuje kupovima patika prema tipu stopala što je zaista od velike važnosti, pre svega kao prevencija od povreda, a zatim udobnost, a takoĂ°e i smernica koja treba da vodi ka poboljšanju odnosno ispravljanju dodira stopala sa podlogom ukoliko je ono "overpronated" ili "underpronated" odnosno ukoliko se gazi sa unutrašnje ili spoljne strane...

"Normal pronation" ili normalan kontakt sa podlogom:

Prvi kontakt se ostvaruje spoljnim delom pete, zatim se celo stopalo spušta prema podlozi pod nagibom od oko 15 stepeni da bi u jednom trenutku ono kompletno bilo u dodiru sa podlogom. U tom trenutku se bez ikakvih problema na "zdrav" način podržava kompletna telesna težina koja je tada na stopalu. Zatim se težište pomera prema napred i dodir sa podlogom se završava prstima.

http://link.brightcove.com/services/player/bcpid1774293781?bclid=1716449631&bctid=1717902972

"Overpronation" ili kontakt sa unutrašnjom stranom stopala:

Kao što i ime kaže početni kontakt sa podlogom se ostvaruje unutrašnjim delom stopala čime se neravnomerno rasporeĂ°uje težina tela, zglobovi su opterećni neravnomerno i uglavnom je ovaj tip trčanja karakterističan kod onih koji imaju "X" noge... Završavanje kontakta se uglavnom ostvaruje samo palcom i prstom pored čime se opet svo opterećenje stavlja na njih umesto na ceo prednji deo stopala.

http://link.brightcove.com/services/player/bcpid1772823973?bclid=1716449631&bctid=1716440001

"Underpronation" ili kontakt sa spoljašnjom stranom stopala:

Početni dodir se ostvaruje spoljnim delom čime svo opterećenje podnosi spoljašnji deo stopala preko koje se odvija ceo prelaz sa pete do prstiju, i opet pri završetku koraka odgurivanje se vrši samo delom prednjeg dela stopala odnosno malim i prstom pored čime se opet narušava prirodna motorika normalnog koraka i čime se neravnomerno rasporeĂ°uje težina na nogama, a samim tim zglobovima, tetivama i td. Karakterističan korak uglavnom za one sa "O" nogama...

http://link.brightcove.com/services/player/bcpid1772823974?bclid=1716449631&bctid=1716440003

Uglavnom se prirodno javljaju "overpronation" i "underpronation" ali naravno i da veliki uticaj imaju nošnja obuće u periodu razvoju, tipičan hod i slično.
Mpože se napraviti veliki pomak raĂ°enjem vežbi koje obuhvataju hodanje na petama, prstima, spoljnim i unutrašnjim delovima stopala, kao i "uključivanjem" mozga odnosno neprestanim razmišljanjem o motorici koraka prilikom trčanja.
Stoga treba dijagnostikovati svoj tip i prema njemu kupovati obuću za trčanje jer u velikoj meri tip patika može da pomogne i velikim delom ispravi taj ne pravilan korak.