Toliko drugo treniram da mislim da se vise i ne secam kada sam poceo. 😁 A rezultati govore sami za sebe! 💪🏼

Teretana menja život, ne samo izgled. Naravno, i sve ono što ide pride (ishrana)
Kao buckasti dečak kome su osnovne bodyweight vežbe predstavljale problem za uraditi, kome je ishrana bila u haosu, teretana mi je zaista promenila život, a pod tim mislim izgled i samopouzdanje. Videvši rezultate svoje korigovane ishrane i treninga tegovima, dobijao sam sve veću volju za tim "hobijem", neko bi rekao, ali zapravo je način života. Zdrava ishrana uz koju sam smršao nije uključivala fitnes instruktore i nutricioniste. Jednostavn, svi znamo šta valja, šta ne valja jesti. Zdrava ishrana ne mora biti skupa. Naravno, mislim na ljude koji troše novac na duvan, sokove, brzu hranu (zamisli platiš sendvič, tost, picu, pastu 300-400 dinara i ostaneš gladan) i slične stvari koje moderno društvo nameće. Najlakše je potrošiti novac i reći kako je zdrava ishrana novčano skupa. Skupa je u smislu volje i vremena.
Skrenuo sam s teme, treniram od pre 8 godina, kumulativno u tom periodu skupilo se tek, hm, 3 godine treniranja. Motivacija za početak bila je naravno fizički izgled i želja za promenom, manjak samopouzdanja. "motivacija"  za prestanak (pauzu) bila je loša organizacija vremena shodno novonastalim obavezama. Motivacija za ponovni start jeste osećanje umora, manjak energije nastalo svakodnevnim životom. I koliko god se trošio, trening podiže energiju i raspoloženje i jača me, pre svega fizički.

Prvi treninzi su mi bili sa deset godina kada krenuh na karate. Na moju veliku žalost, moji treninzi su zavisili od raspoloženja mog starijeg brata, pošto smo išli zajedno, pa ako on nije raspoložen onda nismo ni otišli. Nakon tri meseca odlučio je da mu nije više interesantno, te tu stadoh. Ipak, ljubav prema portu me nikada nije napuštala. Igrao se rekreativno tenis, basket, čak i fudbal... Mi klinci iz zgrade smo bili kreativni i stalno smo pravili neke turnire "Zgrada protiv zgrade" i slično. Kasnije nastavih sa ekipom da idem na basketaški teren... By the way, najbolji basket smo odigrali kada je u kraljevu na snazi bila vazdušna opasnost, a mi kilometar udaljeni od najbližeg skloništa. Nakon što mi se najbolji drugar i kolega za basket ugojio kao svinjče i prestao da se interesuje za sport ostalo mi je trčanje. Par godina kasnije tri godine trenirah Wing Chun, a zatim predjoh na KRAV MAGU i tu sam, eto, već četiri ipo godine. Nikada nisam sebe terala da idem na trening, bilo da se radi o teretani ili kreningu sa klubom. To je moj izbor, nešto što me izvlači iz kuće i tera da radim na sebi, a ko nije za sebe nije ni za druge  Malo mi je smešno to razmišljanje nekih: "Ide mi se na trening, ali nešto nisam raspoložen i mrzi me!" Prvo treba sa sobom da razčistiš šta su ti prioriteti, kafić i bleja ili trening i zdravlje. Onda sve ide mnogo bolje!   

Dakle, glavna motivacija mi je bila da poboljšam svoje fizičko stanje. Rad na sebi... Zdrav život.

Na neki način ceo život Prvo kao i svaki klinac fudbal , zatim košarku 3 godine, pa posle toga rukomet gde je bila malo ozbiljnija priča i na kraju poslednjih 5 godina fitness. Motivacija da udjem u teretanu je pre svega bilo zdravlje jer po preporuci doktora morao sam da nastavim sa treningom i nekim opterećenjem, a zatim izgled. Ubrzo postaje mnogo više od toga i ono što me i dan danas motiviše, taj osećaj kada dodješ na trening, osetiš pumpu, odradiš još par ponavljanja kad najviše boli, sam stil života, ishrana, rezultati, upale (retko ko ovo razume ali mislim da vas ovde ima poprilično koji ste "ludi" kao i ja). Evo i male transformacije kroz par godina treninga

Treniram od svoje devete godine, prakticno zadnjih 25 godina. Motiv, najiskrenije su mi bili akcioni filmovi iz 80' - 90' godina poceo sam kao klinac da vezbam da bi bio "jak"  kao Stalone,Svarceneger, Van Dam, Vilis, Lungren i ostale "ikone filmske" tog doba.  bio sam veliki zaljubljenik u njihove filmove tih godina, a posto su svi oni "pucali" od treninga, morao sam i ja da krenem tim stopama. Prvo je bila gimnastika, pa u srednjoj skoli teretana, zatim borilacke vestine. Danas vezbam borilacke vestine, radim nas snazi i kondiciji kombinujuci teretanu, vezbe svojom tezinom i ostalo sto bi popularno nazvali "funkcionalni fitnes".
Danasnji motiv za trening mi je cisto uzivanje u njemu, zdravlje i eksperimentisanje i ucenje novis stvari kroz praksu. Jer ga danas vidim kao svoj nacin zivota. Put bez kraja i vecito ucenje.

 Treniram (svakodnevno - u teretani) jos par meseci pa pune 3 godine, inace sam se kao mala bavila odbojkom nekih 7 godina Krenula sam u teretanu sa ciljem da smrsam bar 5kg i da kolko-tolko izgledam MRSAVO u farmerkama. Narednih par meseci sam uspela u tome cak i vise nego sto sam ocekivala i apsolutno se zaljubila u fitness lifestyle (iako mi je znanje o tome bilo vrlo malo). Kroz godine sam ucila na svom telu sve, prosla i kroz gubitak misica i kroz gubitak masti, sve greske i dobre stvari sam naucila na svojoj kozi - sto mi je ustvari jako drago!  Sada sam vec duboko u fitnesu, radim svakodnevno na svom znanju i usavrsavam se, treniram, zdravo se hranim - sve u svemu radim i zivim za fitness 

* Ono sto je zanimljivo je da mi je na tom mom fitnes putovanju (pre 3 godine) najveca motivacija i inspiracija bila SENDI SKOPLJAK  i sanjala sam o tome da jednog dana budem kao ona  Sada kad malo bolje pogledam, mislim da sam je prestigla 
 
Sta vi mislite?

Kako sam nov na ovom forumu,napisao bih nešto o sebi i svojim motivima za trening.
Imam 42 godine i bavio sam se nekada rekreativnim treningom u teretani još od 18-te godine,kada smo kao klinci pravili tegove od betona.
Ništa profesionalno,skromni amaterski treninzi,koji tokom vremena uz dobru ekipu u teretani,postanu nešto nezaobilazno i jedan poseban način života.
Imao sam hajde da kažem lepe amaterske lične rezultate,sve do pre jedno 10-ak godina,kada sam zbog velikih ličnih obaveza,bio primoran da se odreknem treninga.
10 godina je prošlo od tada,sve što je trebalo na profesionalnom planu dovedeno je u red,a ja sam za to vreme postao samo senka nekadašnjeg bodybuildera amatera.Pogledam sebe u ogledalo i ne mogu da nađem sličnost sadašnjeg i sebe od pre 10 godina.Nisam mogao da se pomirim sa takvom situacijom i svakim danom sve sam više razmišljao o novom početku.
Sve to je akumuliralo u meni ogromnu volju za treningom i evo od februara ove godine,ja sam se opet vratio treninzima u teretani,trčanju,pravilnoj ishrani i suplementaciji.Moram sa svima da podelim da se fantastično osećam,postepeno napredujem i ne mogu da opišem koliko mi sve ovo ponovo znači.

Treniram 6 godina..U teretanu sam usao sa razlogom da se malo razvijem, nabacim misicnu masu zato sto sam bio jako mrsav...Napredovao sam brzo i to mi se svidelo. Misici su dobijali polako oblik i resio sam da nastavim, sve to me je motivisalo da pocnem da se takmicim

Promašio si temu, otvori svoju temu li postavi pitanje  u nekoj temi koja se nalazi u delu foruma o suplementaciji

ps
sta bih jos kod vas mogao da kupim pored gejnera?

e pozdrav ljudi
uzeo sam kod vas gejner i casopis dobio, a u casopisu ovaj forum

lik mi je rekao da popijem ujutru, posle trening i uvece jednu meru (65gkasika?jedna mera)
mogao sam odma da popijem ali necu nisam ujutru popio tako da od sutra krecem.

Razmutim u vodi i popijem?
da li treba kao i za kreatin voda? ne?
za manje od mesec dana se potrosi gejner?
Moram i povecati ishranu?

Zato tamo ima riba ni zbog ceg drugog.  Ali sve su jace od mene,  tako da moram trenirati zbog njih.

25. novembar. 2009-e godine prvi put usao u teretanu i evo treniram i dalje, bez bilo kakvih pauza i slicno

Predobar je osecaj, svaki trening zeljno iscekujem, pravim planove sta cu i kako, to se pretvorilo odavno pored posla i u zivotni stil.

Motivacija je preogromna kada sam ja u pitanju i dobra strana je sto sam taj neki deo uspeo da prenesem i na zivot. Zdrava glava i pravilan pogled na svet, plus sport daju dobitnu kombinaciju

Obzirom da se spominje motivacija, mislim da je ovo prava tema za moje pitanje..

Ne mogu sebe naterati bukvalno 2 meseca da krenem da vežbam.. Pre sam svako jutro radio vežbe za trbušnjake, a 3x nedeljno u kućnoj varijanti serije sklekova, propadanja i tegova..  Svaki put krenem, najduže 2, ako i toliko i stanem.. Uveče kažem ujutru ću, ne mogu, mrzi me, ujutru kažem uveče ću, kada padne veče nemam snage više...

Verujem da ćete reći da je stvar volje, ali takoĂ°e mislim da postoje sigurno i neki saveti kojima je vama lakše bilo da krenete da trenirate. Meni je dodatni problem taj što nemam zaista slobodnog vremena zbog previše obaveza, pa nisam u situaciji da mi prosto doĂ°e kada ne radim ništa da vežbam..

Ukoliko ima neko savet da udeli, bio bih zahvalan..  

Ujedno me zanima, pitanje za vas koji dugo vremena idete u teretanu, da li je i vama bilo na početku ovako? Da ste se terali, da vas je mrzelo, da niste imali snage? Kao i na kraju, nakon nekog vremena, je li to stvar koja se prosto podrazumevala, ili vas je i dalje mrzelo i morali ste se konstantno terati? Pitam jer imam drugara koji ide par meseci u teratanu, ugojio se, lepo oblikovao telo, ali stalno kuka koliko ga mrzi da ide u teretanu i uvek mu je muka dok se ne natera.. Eto.. Vama pitanje može biti smešno, ali početnicima ovo predstavlja pravu muku. 

Hahah bas