TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 398432 Teme od strane 25050 Članovi Poslednji član: jefta86

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Novembar 24, 2024, 06:01:31 pre podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 ... 84 85 [86] 87 88 ... 189 Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: Brza pitanja!  (Pročitano 702670 puta)
TwinSix
Entuzijasta
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423


« Odgovor #1546 poslato: Mart 16, 2015, 07:37:38 pre podne »

Ovsene su meni kralj ugljenih. Ladno mogu 6 sati da ne jedem kad pojedem 150g ovsenih sa par jaja
+1
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1545 poslato: Mart 16, 2015, 03:45:54 pre podne »

Dobar tekst za fruktozu. Mene zanima da li se uh iz pirinca vise skladisti kao glikogen u misicima od uh iz ovsenih? Dobar su izvor uh i jedno i drugo, ali sta je bolji od ta 2?

I pirinač i ovsene su skrobne namirnice i u adekvatnim uslovima, u skladu sa potrebama, će biti iskorišeni za stvaranje glikogena...pošto se svedu na nivo glukoze( varenje hidrata)...( skrob imaš i u krompiru, pirinču i žitaricama-ovesnim pahuljicama...kao što je glikogen za čoveka i životinje, tako je skorb za biljke "rezervni" ugljeni hidrat)

Jedinu razliku predstavlja brzina kojom se "glukoza" oslobaĂ°a, dakle, razlike u GI pirinča i ovsenih...a to je diktirano i prisustvom dijetnih vlakana...dakle, naše telo ne prepoznaje izvore hidrata samo dostupnu glukozu i njenu količinu u krvi( "brzinu oslobaĂ°anja" i uticaj insulina)...

Sve u svemu i jedno i drugo je ok...ali ovsene su ipak bogatije dijetnim vlaknima( 16 gr na 100 gr)...više dijetnih vlakana, sporije varenje hidrata i sporiji ulazak "glukoze" u krv( najprostije rečeno)...

Inače, tvoje pitanje bih uporedio sa pitanjem...šta je bolje za piće od flaširanih voda, akva-viva ili rosa ?  ;D

« Poslednja izmena: Mart 16, 2015, 03:50:16 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
semi-pro
Redovan član
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 687

« Odgovor #1544 poslato: Mart 16, 2015, 03:21:49 pre podne »

Dobar tekst za fruktozu. Mene zanima da li se uh iz pirinca vise skladisti kao glikogen u misicima od uh iz ovsenih? Dobar su izvor uh i jedno i drugo, ali sta je bolji od ta 2?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1543 poslato: Mart 16, 2015, 02:38:13 pre podne »

A što se tiče pomorandže, da li je i to dobar izvor dekstroze? Negde čitah da jeste, šta ti Slaviša misliš o tome?

Slažem se...i pomorandže su ( manje) dobar izbor...ali pogodi ko ima više dekstroze, a i bolji odnos dekstroze prema fruktozi na 100 gr? Banana ili pomorandža?  ;)

Ako ćemo do detalja po pitanju udela glukoze i fruktoze u voću...predlog za pregled... http://thepaleodiet.com/fruits-and-sugars/

I jedan lep tekst o voćnim užinama i zabludama o voću...

"VOCE- IDEALAN UGLJENI HIDRAT ZA GOMILANJE MASNIH NASLAGA


         Jos uvek je puno pitanja o fruktozi, seceru koji se prirodno nalazi u vocu, a nedovoljno pravih odgovora. Nedavno je u jednom casopisu bila i reklama za saplement cokoladicu baziranu na fruktozi i u toj reklami  nam “strucnjaci” objasnjavaju zasto je ovaj ugljeni hidrat sa niskim glikemickim indeksom strasno dobar za bodi bildere. Ovde cemo pokusati da stvari konacno postavimo na svoje mesto, jer je stvarno previse primera kada neko sav svoj naporan rad u teretani upropasti pogresnom ishranom.
         Problem je jednostavan. Fruktoza se u jetri pretvara u MAST! To je sva mudrost, zaista. Neki ljudi isticu da fruktoza ima nizak glikemicki indeks (sto je tacno) i da proizvodi malo lucenje insulina, savetujuci nam da je fruktoza dobar izbor ugljenih hidrata za sportiste. Razlog zasto fruktoza ima nizak glikemicki indeks je taj sto velika se kolicina fruktoze otpusta iz jetre kao mast a ne ugljeni hidrat.
         Mozete li jos uvek tu i tamo pojesti malo voca a da i dalje zadrzite dobar izgled? Naravno da mozete. Ali vecina fitnes orijentisanih ljudi zeli da zadrzi izgled svog trbusnog zida bez maske. Profesionalni bodi bilderi, na primer, nezele samo dobro telo – oni zele savrseno telo bez imalo masti ispod koze. Naravno, voce je generalno zdrava hrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, i ima azuzetno mali procenat masti. Ali probajte da zamislite voce kao prirodnu cokoladu zato sto je voce upravo to. A ako je vas cilj da izgradite cisto, misicavo i definisano telo, ne  smete da jedete cokoladu.
          Dokaze za ovo ne trazite u nekim teorijama iz knjiga, vec u dokumentovanim cinjenicama i stvarnom zivotu. Dugo vremena je ovo bilo nerazumljivo. Sve sto smo znali je da neke namirnice cine da bodi bilderi udju u odlicnu formu dok ih neke ucine masnim i debelim. Da vam predocimo o cemu pricamo uradili smo jedan test.
          Eksperiment  ide ovako: kako se bodi bilder priblizava takmicenju njegov nivo telesnih masti je zaista nizak, 3-5 procenata. U ovom trenutku njegova koza je tanka kao papir, vidite bukvalno svaki misic kao da koze ni nema. U takvom stanju i najmanja promena je vidljiva te su zbog toga profesionalni bodi bilderi idealni za ovakve eksperimente. Sve se svakodnevno meri, njegova telesna kilaza , nivo masti, unos kalorija itd. Nista nije prepusteno slucaju. Tacno se zna da odredjena kolicina kalorija cini da ostane u zeljenoj formi. Ako se njegova forma i tezina ne menjaju, znaci da je  unos kalorija jednak potrosnji.
          E, sad ovako. Uklanjamo 300 kalorija ugljenih hidrata iz njegove ishrane u obliku pirinca i zamenjujemo ih sa 300 kalorija u obliku voca. Njegov ukupni unos kalorija ostaje isti, kao i procenat proteina, ugljenih hidrata i masti. Jegov program treninga takodje ostaje isti. Jedina promena je tip ugljenih hidrata, pirinac biva zamenjen bananama. Ocekujete da njegova telesna tezina i procenat telesnih masti ostanu isti, jel tako? Na svacije iznenadjenje, bodi bilder pocinje da dobije salo. Ovako ostaje par nedelja i sportista ima poprima sve losiji izgled. Sada uklanjamo banane i vracamo pirinac, tj vracamo se njegovoj originalnoj dijeti. Pogadjate sta se desava?! Bodi bilder pocinje da gubi salo. Neverovatno, ali istinito!
         Vracamo se vocu. Zasto je uopste vazno koju vrstu hrane jedete? Zar nije sve jedno koju hranu jedete ako je ukupan broj kalorija onaj koji je vama potreban? Tu vecina ljudi koja zeli da smrsa gresi. Oni misle da ce smanjivanjem kalorija automatski gubiti na tezini. Ovo je tacno ali samo za kratko. A ako drasticno smanjite unos kalorija, 50 % izgubljene tezine ce biti u misicnom tkivu. Ljudi ne shvataju da je tip hrane koju jedu isto toliko vazan kao i broj kalorija koji unose. Kljuc svega je da razlicita hrana ima razlicit hemijski sastav i da zbog toga ima razlicite efekte na vase telo. Sva hrana je gorivo za vase telo, ali vazno je koji tip goriva koristite. Probajte da kerozin u vas auto da vidite kako ce ici. Da bi masina radila pravilno, zahteva odgovarajuce gorivo.
         Problem sa fruktozom je sledeci je taj sto telo nema potrebnu enzimsku masineriju da pretvoru fruktozu u glikogen tako da fruktoza predstavlja tezak teret za jetru. Fruktoza jednostavno prolazi pored enzima fosfofruktokinaza-I (PFK-I) koji je odgovoran za konvrziju ugljenih hidrata u energiju. Fruktoza preskace  kontrolnu tacku koja odlucuje dali ce secer biti uskladisten kao glikogen ili mast. Kompleksni ugljeni hidrati, kao sto su pirinac, ovsene pahuljice i krompir se pretvaraju glikogen sve dok se rezerve glikogena ne napune. Fruktoza se, na drugoj strani, direktno pretvara u mast i biva otpustena u krvne tokove da bi bila iskladistina kao masna celija. Bam. Dobili ste dozu masti! Ali steta ne prestaje ovde. Ostatak fruktoze se skladisti u samoj jetri u obliku glikogena. E ovo je dobro, pomislicete, greska! Vidite, kada su rezerve glikogena u jetri pune, ona ovako “razmislja”: Imam sav glikogen koji mogu drzati tako da ako bilo koji ugljeni hidrat dodje ovde pretvoricu ga u mast! Fruktoza zamenjuje zamenjuje glikogen u jetri umesto u misicnom tkivu i tako stavlja jetru u mod za skladistenje masti. Ovo je upravo ono sta najmanje zelimo. Ali fruktoza ni nemoze da puni misicne rezerve glikogena tako da ako smo na dijetu bogatoj vocem nasa jetra biva  zasicena i pretvara cak i kompleksne hidrate u mast bez da ikada napumi nase misice glikogenom. Rezultat je sledeci scenario: ugljeno hidratna nocna mora!
          Fruktoza je najgori moguci izvor hidrata za bodi bildere koji mozete zamisliti. Jos jednom napominjemo da sve ovo ne znaci da treba eliminisati voce iz ishrane, naprotiv, ali definitivno “ne ludujte” sa velikim kolicinima voca. Pogotovo treba da zaboravite na one “pametne” dijete koje vam savetuju da jedete povece kolicine voca za dorucak ili celo prepodne. Na takav nacin jedina namirnica koja ce vas vise udebljati od voca je bice sama mast.
         Dakle, paljivo birajte vase ugljene hidrate ako zelite cvrst i “suv” stomak...
"
By MR. BIG
« Poslednja izmena: Mart 16, 2015, 02:53:16 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1542 poslato: Mart 15, 2015, 07:10:24 posle podne »

Uz dužno poštovanje prema svim učenicima rasprave o potrebnosti dextroze posle treninga i njenoj količini...

Smatram da se previše prašine diglo ni oko čega...

Kao što je Pecha, već rekao, već 15 gr dekstroze će dati dovoljan insulin boost koji nam je potreban...

Ako ćemo o rasponu potrebnosti dekstroze 15-30 gr je sasvim ok...ekvavilentan iznos pomenute količine dekstroze u prirodnim izvorima je 30-50 gr suvog grožĂ°a, ili 1 banana srednje veličine...

ENDE...

Sačuvana
Miletić Dušan
Global Moderator
Top poster
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 17212


« Odgovor #1541 poslato: Mart 15, 2015, 06:51:30 posle podne »

Da, stavi 20g :)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1540 poslato: Mart 15, 2015, 06:03:26 posle podne »

Zdrav dijabeticar, tip 1, kontrolisanana glikemija izmedju 5.6 - 6.1. koristim kao sto rekoh ntrol take one, omega 3, i sad bi uzeo jos i Mg da kompletiram dnevnu dozu. jedino sto me buni je to sto su mahom svi proizvodi sa Mg vezani sa kalcijumom. ali posto natrol ima samo 25mg ili 3% kalcijuma verujem da neprestavlja problem. konkretno mislim na scitecov preparat kalcijum-magnezijum. Ca 500mg(62%) i Mg 250mg( 66%)

Pogledaj detaljno prethodni post...a predlog je bio solo magnezijum( oksid, citrat, aspartat)... http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....

Preporuka za neki kvalitetniji suplement na bazi magnezijuma( 300-400 mg 1 dnevno - forma - citrat, aspartat)...npr. http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Po pitanju suplementacije...za dijabetičare(tip1 i tip2),kao i kod "komplikacija" - taksativno...

"Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom:
Multivitaminsko-mineralni preparat
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E 200-400 i.j, alfa liponska kiselina 200-600 mg.

"Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2:
Helirani hrom 200-300 mcg
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200-600 mg

"Zdrav dijabetičar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u krvi( neregulasan dijabetes):
Helirani cink 50 mg
Helirani hrom 200-300 mcg
Magnezijum 300-400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina 200-600 mg
Beli luk sa peršunom
Vitamin E 400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi:
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Omega-3 masne kiseline
Soja lecitin

Retinopatija:
a) Neproliferativna i/ili makulopatija:
Beta karotin, ili
Lutein
b) Proliferativna:
Lutein, ili
Ajkulina hrskavica

Polineuropatija:
Kompleks vitamina B
Ulje žutog noćurka
Alfa liponska kiselina 600 mg

Posle šloga:
Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin)
Nopalin

Angina pektoris ili stanje posle infarkta:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina
Vitamin E 400 mg
Magnezijum

Gangrena:
Spirulina, ili Acidophyllus
Vitamin C 2 gr
Vitamin E 400 mg
Selen
Alfa liponska kiselina 600 mg

Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #1539 poslato: Mart 15, 2015, 06:01:20 posle podne »

Hvala Slavisa.
Sačuvana
loco lobo
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 126

« Odgovor #1538 poslato: Mart 15, 2015, 05:59:07 posle podne »

Zdrav dijabeticar, tip 1, kontrolisanana glikemija izmedju 5.6 - 6.1. koristim kao sto rekoh ntrol take one, omega 3, i sad bi uzeo jos i Mg da kompletiram dnevnu dozu. jedino sto me buni je to sto su mahom svi proizvodi sa Mg vezani sa kalcijumom. ali posto natrol ima samo 25mg ili 3% kalcijuma verujem da neprestavlja problem. konkretno mislim na scitecov preparat kalcijum-magnezijum. Ca 500mg(62%) i Mg 250mg( 66%)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1537 poslato: Mart 15, 2015, 05:47:46 posle podne »

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....

Preporuka za neki kvalitetniji suplement na bazi magnezijuma( 300-400 mg 1 dnevno - forma - citrat, aspartat)...npr. http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Po pitanju suplementacije...za dijabetičare(tip1 i tip2),kao i kod "komplikacija" - taksativno...

"Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom:
Multivitaminsko-mineralni preparat
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E 200-400 i.j, alfa liponska kiselina 200-600 mg.

"Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2:
Helirani hrom 200-300 mcg
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200-600 mg

"Zdrav dijabetičar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u krvi( neregulasan dijabetes):
Helirani cink 50 mg
Helirani hrom 200-300 mcg
Magnezijum 300-400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina 200-600 mg
Beli luk sa peršunom
Vitamin E 400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi:
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Omega-3 masne kiseline
Soja lecitin

Retinopatija:
a) Neproliferativna i/ili makulopatija:
Beta karotin, ili
Lutein
b) Proliferativna:
Lutein, ili
Ajkulina hrskavica

Polineuropatija:
Kompleks vitamina B
Ulje žutog noćurka
Alfa liponska kiselina 600 mg

Posle šloga:
Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin)
Nopalin

Angina pektoris ili stanje posle infarkta:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina
Vitamin E 400 mg
Magnezijum

Gangrena:
Spirulina, ili Acidophyllus
Vitamin C 2 gr
Vitamin E 400 mg
Selen
Alfa liponska kiselina 600 mg
« Poslednja izmena: Mart 15, 2015, 06:01:38 posle podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
loco lobo
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 126

« Odgovor #1536 poslato: Mart 15, 2015, 05:26:54 posle podne »

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1535 poslato: Mart 15, 2015, 02:22:27 pre podne »

A reci mi, jel dovoljno tih 50g magnezijuma dnevno?

Zavisi od unosa iz drugih izvora( ishrana), kao i stvarnih dnevnih potreba u skladu sa uzrastom, fizičkom aktivnošću...polom...

A ako ćemo detaljno o ovom mineralu...izvorima u hrani, oblicima suplementacije...

Magnezijum (Mg)

Magnezijum je jedan od ključnih minerala u proizvodnji energije i aktivnosti „nadražljivih tkiva“....

-Zajedno sa fosforom učestvuje u stvaranju ATP-a( adenozin-trifosfat, osnovna energetska moneta na ćelijskom nivou), transformaciji energije dobijene metabolisanjem glukoze...

-učestvuje u sintezi RNK i DNK ( nukleinske kiseline)

-učestvuje u prenošenju nadražaja duž nervnih ćelija

-neophodan je za normalan rad srca, tj. učestvuje u prenošenju srčanih impulsa duž sprovodnog sistema srca

-neophodan je za ostvarivanje normalne mišićne kontrakcije i očuvanje nesmetanog funkcionisanja neuro-mišićne spojnice...

-učestvuje u regulaciji tonusa zida krvnih sudova i krvnog pritiska

-bitan je za normalnu mineralizaciju kostiju...

Najbogatiji izvori magnezijuma su integralne žitarice, mahunarke(grašak, pasulj, sočivo),  jezgrasti plodovi( badem, orasi, kiki-riki, brazilski orah), kao i semenke bundeve i susam .

Magnezijum je osnova molekula hlorofila preko kog biljke obavljaju proces foto-sinteze, pa je samim tim zeleno lisnato povrće poput spanaća i brokolija odličan izvor magnezijuma.

Voće, meso, riba , kao i mleko i mlečni proizvodi nisu tako bogat izvor magnezijuma kao što se veruje.

Magnezijum je veoma rastvorljiv mineral, tako da se kuvanjem gubi njegov veliki procenat...

Inače, „rafinacijom“ pšeničnog brašna se gubi najveći deo magnezijuma....zato se akcenat stavlja na intergralne varijante brašna...

Preporučena dnevna doza magnezijuma za žene iznosi oko 320 mg, dok za muškarce iznosi  oko 420 mg.
Brojna istraživanja pokazuju da veliki procenat stanovništva u razvijenim zemljama ne unosi dovoljne količine magnezijuma...to se odnosi i na sportiste koji su najosetljiviji i na minimalne oblike deficita magnezijuma, što se svakako negativno odražava na sportski učinak.

Nedostatak magnezijuma se odlikuje pojavom mišićne slabosti,  vrtoglavice, grčeva( mišićni krapmi), poremećajem srčanog rada( aritmije) i pojavom hipoglikemije, tako da dodaci ishrani na bazi magnezijuma postaju neminovnost.

Ali i tu treba biti obazriv zbog toga što je najzastupljeniji dodatak ishrani na bazi magnezijuma u obliku magnezijum oksida, koji ima najlošiju apsorpciju...tako da se treba okrenuti dodacima  ishrani sa magnezijum citratom i aspartatom.


« Poslednja izmena: Mart 15, 2015, 02:25:20 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #1534 poslato: Mart 15, 2015, 02:11:29 pre podne »

A reci mi, jel dovoljno tih 50g magnezijuma dnevno?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #1533 poslato: Mart 15, 2015, 01:52:36 pre podne »

Gledao sam i ja taj od My favorite ali sam ga preskocio jer nema magnezijum. Sto se tice Omega 3, tako sam i pretpostavio.

Ima magnezijuma samo 50 mg...inače, nije naveden na "etiketi", jer se tako male doze ovog minerala ne moraju navesti na etiketi( zakonska regulativa)...

Retko gde ćeš naći vitaminsko-mineralni suplement sa idealnom količinom magnezijuma...

Dual tabs je po pitanju magnezijuma i "vrline" postepene, produžene apsorpcije ipak bolji... http://www.pansport.rs/Vitaminsko-mineralni-kompleksi/Za-rekreativce-i-aktivne-ljude/TL1207-DualTabs.html
« Poslednja izmena: Mart 15, 2015, 01:54:23 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #1532 poslato: Mart 15, 2015, 01:33:17 pre podne »

Gledao sam i ja taj od My favorite ali sam ga preskocio jer nema magnezijum. Sto se tice Omega 3, tako sam i pretpostavio.
Sačuvana
Stranice: 1 ... 84 85 [86] 87 88 ... 189 Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.111 sekundi sa 18 upita.