Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Jeste, nego to nekada kad ne spremim ili me mrzi da spremam bilo sta pa za ''emergency''. Bas ih malo pre smlatio. Nedeljom se uvek ulenjim i ceo dan prespavam, pa me mrzi bilo sta da spremam za ceo dan.

Otkad tebe mrzi nešto??

Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Jeste, nego to nekada kad ne spremim ili me mrzi da spremam bilo sta pa za ''emergency''. Bas ih malo pre smlatio. Nedeljom se uvek ulenjim i ceo dan prespavam, pa me mrzi bilo sta da spremam za ceo dan.

Kakva je en.vrednost tih virsli?

Ne pise, to i jeste problem. Nema ni nutrition facts...

Moja preporuka nikada neće biti mesne preraĂ°evine, ma o kakvom marketinškom triku proizvoĂ°ača da se radi...

Ne zaboravite da dobra reklama sve prodaje...

A tu su i nezaobilazni aditivi, konzervansi , pojačivači ukusa i soja...

O ozbiljnosti proizvoĂ°ača govori i nedostatak "nalepnice" o nutritivnoj vrednosti proizvoda...da, čuvene frankfurtske viršle, pojam delikatesa...ipak, mesne preraĂ°evine su mesne preraĂ°evine...

Ali da ne izigravam sveca, i ja, kad me mrzi da kuvam ubacim "wudy viršle"...još kad bih verovao u ono što piše na etiketi( "bajagim" ćureće i pileće meso)..sve u svemu, upotrebu smanjite maksimalno, da ne kažem zaobilazite u širokom luku...  

Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Jeste, nego to nekada kad ne spremim ili me mrzi da spremam bilo sta pa za ''emergency''. Bas ih malo pre smlatio. Nedeljom se uvek ulenjim i ceo dan prespavam, pa me mrzi bilo sta da spremam za ceo dan.

Kakva je en.vrednost tih virsli?

Ne pise, to i jeste problem. Nema ni nutrition facts...

Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Jeste, nego to nekada kad ne spremim ili me mrzi da spremam bilo sta pa za ''emergency''. Bas ih malo pre smlatio. Nedeljom se uvek ulenjim i ceo dan prespavam, pa me mrzi bilo sta da spremam za ceo dan.

Kakva je en.vrednost tih virsli?

Za takve situacije onda i nije loše, ubaciš malo da razbiješ monotoniju ali ne bi trebalo da to postane svakodnevnica

Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Jeste, nego to nekada kad ne spremim ili me mrzi da spremam bilo sta pa za ''emergency''. Bas ih malo pre smlatio. Nedeljom se uvek ulenjim i ceo dan prespavam, pa me mrzi bilo sta da spremam za ceo dan.

Pa da...
U ZR-u bila akcija 245 dinara kila belog sa kostima, pa sam se snabdeo za par nedelja...

Skupo, bolje onda kupiti čisto belo meso nego te viršle

Mogoao bi' i ja početi da ih konzumiram...
Taman da ne kuvam pirinač uvek.

Jednom sam probao neke, i delovalo mi kao sin od plute i stiropora...

Za viršle ne znam...
I na kojekakvim salamama piše 80% mesa....

Da li neko probao frankfurt virsle (malo plavo pakovanje) ? Kupio cale za friz i pise da sadrzi 91% zivinskog mesa. Kada sam ih ispekao nisam primerio da je i malo masti izaslo ih njih. 100g kosta 50 din, znaci 1kg dodje 500din. Kao pileci file...

jel pirincane galete sadrze proste ili slozene uh ?

Preporuka Benilan( zeleno pakovanje, bez začina), sastav( naveo proizvoĂ°ač) - integralni pirinač, dakle kao što Pecha reče, "slobodno cepaj"...

jel pirincane galete sadrze proste ili slozene uh ?

Slobodno cepaj.

jel pirincane galete sadrze proste ili slozene uh ?

Starija jaja se lakše ljušte. Izbegavajte kuvanje jaja istoga dana kada ste ih i kupili.

Ipak mislim da je ovo presudno...

Jel ok 1,5-2g proteina po kg  u toku mase, naravno uh su 3-5g po kg ostalo iz masti?

Trudi se da bude oko 2 gr po kg( naravno akcenat na proteine visoke biološke vrednosti)...ok je za hidrate...

"Koliko je stvarno belančevina( proteina) neophodno, i kako se to izračunava?

Odgovor na ovo pitanje je tražen dugo godina od strane stučnjaka sportske biohemije, pre svega u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, koji je prednjačio na tom polju i bio mnogo važniji profesionalnim sportistima nego rekreativcima.
Odgovor nije jednostavan, jer nije uopšten.
Svaka grana sporta je imala specifične zahteve, svaki trenažni ciklus je bio specifičan po tom pitanju, a da ne govorimo o individualnim razlikama samih sportista.
Preporuke su u početku davane na osnovu sportske grane i telesne težine sportista.
Jasnija uputstva su kasnije davana i na osnovu tipa treninga i ukupne energetske potrošnje, uz izvesne razlike na osnovu pola.
Ako se oslonimo na ove informacije, koje se još uvek uzimaju kao validne (uglavnom u nedostatku drugih), dnevne potrebe za belančevinama predstavljaju prost zbir tri komponente, a to su: potrebe bazalnog metabolizma, energetski udeo belančevina u treningu i količina belančevina koje su potrebne za ugradnju u mišiće u fazi superkompenzacije.

Lakše reći nego izračunati.

Brzina metabolizma varira kod ljudi, ali će sigurno muškarac od 100 kilograma potrošiti više energije od devojke od 50.
Biciklista rekreativac, troši više energije dnevno od aktuelnog Mister Olimpije, ali njegov trening nije usmeren na razvoj mišićne mase. Iz tog razloga, svako računanje mora biti izraženo po kilogramu telesne mase, što je mnogo praktičnije nego preko kalorijskog procenta u dnevnoj ishrani.

Dakle, nauka kaže da nam treba 0.8 grama belančevina po kilogramu telesne težine da bi organizam funkcionisao kako treba, ali bez fizičkih napora. Teži poslovi, ali aerobnog tipa ovu brojku podižu na 1,3 gr/kg , što je često dovoljno za sportiste u disciplinama izdržljivosti.

Anaerobne aktivnosti zahtevaju 1,6 gr/kg, i ovo je bila preporuka za dizače tegova, koji su ''braća po oružju'' bodi-bilderima.

Rezultati ovakvim načinom ishrane u bodi-bildingu nisu izostali, ali je pojačan unos belančevina dao malo bolje rezultate.
Odgovor leži u činjenici da dizači tegova, pored enormne snage i iscrpljujućih treninga ne žele da povečaju svoju mišićnu masu, jer ne žele da izaĂ°u iz optimalne težinske kategorije, dok su bilderi želeli da budu veći i teži.
Granica je pomerena na 1,8 gr/kg, i to je predstavljalo donju granicu za sve sportiste koji su dobijali na masi. Istočna škola je predviĂ°ala da najviše 1/3 belančevina budu biljnog porekla, a najmanje 2/3 životinjskog.

Bogatije zemlje, poput Amerike su zanemarile udeo biljnih izvora proteina, a prihvatile preporučenu brojku u celini. Na taj način je preporučena količina belančevina skočila preko 2 gr/kg, računajući belančevine iz kompletne hrane.

Praktični amerikanci su tu brojku zaokružili na 1 gram po 1 libri (ili funti) telesne težine, da bi se lakše zapamtila.

Ova kombinacija metričkih i anglosaksonskih mera je dovela, posle još jednog preračuna, do opšteprihvaćih 2,2 gr/kg.

Ovde bi se priča i završila, da nije pitanja, da li se ova brojka odnosi samo na dane kada treniramo ili ne?  

Dublja diskusija se izbegava preporukom stručnjaka, da dodatnih 20 grama belančevina, koje se energetski utroše u jednom satu treningu, a uračunate su u postojećih 2,2 grama, možemo preskočiti danima kada ne treniramo, ali da to nije neophodno."

Dajte foru za ljustenje jaja, nekad ide lagano a nekad se mnogo tesko ljuste. Pokusavao sam da duze kuvam da solim vodu itd ali ne pomaze

Evo nekoliko preporuka...
 
Osnovni način:

Skuvajte jaje u slanoj vodi i ostavite da se ohladi. HlaĂ°enje možete ubrzati ako jaje potopite u ledenu vodu. TakoĂ°e, ako jajetu razbijete ljusku odmah nakon kuvanja, dok je još vruće, ono će se odvojiti od ljuske prilikom hlaĂ°enja, što će olakšati ljuštenje.
 
Razbijte ljusku na svakom kraju jajeta tako što ćete ga blago lupnuti o radnu površinu. Na jednom kraju jajeta nalazi se mehur sa vazduhom koji želimo da se razbije.
 
Položite jaje na radnu površinu na bočnu stranu, pritisnite dlanom i kotrljajte ga tako da obrnete ceo krug oko ljuske.
 
Potopite jaje u toplu vodu i jednim potezom ruke skinite celu ljusku. Za ovo će vam trebati samo jedna sekunda.
 
Alternativni način 1:
 
Kada je jaje kuvano, odspite kupiću vodu iz posude u kojoj se kuvalo.
 
Posudu napunite hladnom vodom; ideja je da se jaje skupi, pa će se ljuska skidati bez kidanja belanceta.
 
Možete poklopiti posudu sa jajetom i energično je protresti – kada je otklopite ljuska će biti polomljena na stotine delova i moći ćete da je jednostavno isperete sa jajeta.
 
Alternativni način 2:
 
Ubacite kašiku izmeĂ°u jajeta i ljuske i izbacite jaje napolje; ovo je jako brz metod, ali je potrebna vežba.
 
Pazite da tokom procesa ne oštetite jaje i pazite da vam jaje ne odleti dok to radite.
 
Alternativni način 3:
 
Uz pomoć igle ili špenadle napravite rupicu na donjem, širem delu ljuske jajeta pre nego što ga skuvate. Ovo će omogućiti vazduhu koji se nalazi unutar jajeta da izaĂ°e napolje.
 
Ovo će umanjiti šansu da ljuska jajeta pukne prilikom kuvanja.
 
Potrebno je da ostavite membranu netaknutu i da probušite samo ljusku.
 
Alternativni način 4:
 
U vodu stavite 1 kašiku sirćeta kako biste olakšali ljuštenje.
 
Saveti:
-Ako pravite salatu sa jajima, ostavite oljuštena jaja da se suše 10-ak sekundi. Ako ovo ne uradite, tanak sloj vode na jajima će sprečiti da se dresing lepo rasporedi.

-Nemojte prekuvati jaja. Onda će se teže ljuštiti. Ono što je najgore, prilikom ljuštenja, zajedno sa ljuskom ćete skinuti i delove belanceta.
Sipajte so u vodu pre nego što skuvate jaja. Jaja će se lakše ljuštiti, a so će sprečiti da jaje, ukoliko ljuska pukne tokom kuvanja, iscuri, a ujedno će biti i ukusnije.

-Starija jaja se lakše ljušte. Izbegavajte kuvanje jaja istoga dana kada ste ih i kupili.