TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 399990 Teme od strane 25055 Članovi Poslednji član: ranilac

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Januar 22, 2025, 03:54:52 posle podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10 Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: redukcija masnih naslaga i skidanje slaufa  (Pročitano 30292 puta)
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #42 poslato: Avgust 08, 2015, 10:36:31 posle podne »

Pravo pitanje je šta očekuješ od sagorevača?

Neki mogu biti "predozirani" u pogledu stimulativnih sastojaka...tj. mogu imati veće količine kofeina ili nekih biljnih ekstrakata sa "aktivnim supstancama" stimulativnog karaktera tipa sinefrina, katehina i sl.

Tako da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na faktor individualne osetljivosti na iste...to bi trebalo da bude jedan od prvih kriterijuma u odabiru sagorevača...isto važi i za doziranje( uvek krenuti sa "pola doze", pa ako nema nikakvih problema, odlučiti se za maximalnu preporučenu dozu)...

Radiš li kardio? Praćenje pulsa?

Kakva ti je ishrana sada? Koliki je ciljani deficit? Tj. koliko unosiš proteina, hidrata, masti na dnevnom nivou? Rotacije hidratima? Kako ti izgledaju obroci?
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #41 poslato: Avgust 08, 2015, 03:45:41 posle podne »

za soli sam shvati sve :D e sad ja sam video neki thermo detonatori razmisljao za njega, ali ako vi kazete ovaj suplement onda ok... skinuo sam 11cm struka, stomak sve ali ostaju masne naslage i to me nervira ipak bih da mi se vide trbusnjaci imam jake trbusnjake ali se ne vide od ovog viska masnih naslaga pa bi to sagoreo... a trening mi odgovara u 20h i redovan mi je, i radim kako mi je Dusan rekao : 1. dan grudi, biceps 2. dan ledja, triceps 3. dan odmor 4.dan ramena, stomak 5. dan noge ... radim od 8-12 ponavljanja, sve sve kako ste mi vi i slavisa rekli :D
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #40 poslato: Avgust 08, 2015, 03:45:18 posle podne »

za soli sam shvati sve :D e sad ja sam video neki thermo detonatori razmisljao za njega, ali ako vi kazete ovaj suplement onda ok... skinuo sam 11cm struka, stomak sve ali ostaju masne naslage i to me nervira ipak bih da mi se vide trbusnjaci imam jake trbusnjake ali se ne vide od ovog viska masnih naslaga pa bi to sagoreo... a trening mi odgovara u 20h i redovan mi je, i radim kako mi je Dusan rekao : 1. dan grudi, biceps 2. dan ledja, triceps 3. dan odmor 4.dan ramena, stomak 5. dan noge ... radim od 8-12 ponavljanja, sve sve kako ste mi vi i slavisa rekli :D
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #39 poslato: Avgust 08, 2015, 01:04:45 posle podne »

e pa hvala, ma nikad nisam voleo ni jednu so, ali sam cuo kao da je vise dobra nego sto je stetna ali vidim da nije hvala... razmisljao sam da uzmem neki sagorevac masti sta mi vi preporucujete? i da vezbam uvece u osam da li je to pametno ili je bolje trenirati ujutru ? :D

Nema tu mnogo vruce vode oko soli...ukratko...

"SZO PREPORUČUJE:

Dnevni unos kuhinjske soli zdrave odrasle osobe treba da bude do 5g ili 2,5g na svakih 1000 kilokalorija energetskog unosa. Naš prosečan kalorijski unos ne bi trebao da bude veći od 2000 do 3000cKal.
Ishrana sa malo natrijuma (Na) koja sadrži manje od 2g dnevno je prava preporuka lekara jer za normalno funkcionisanje organizma dovoljno je uneti svega 0,5g soli dnevno.


SO DO 5 G DNEVNO

Kuhinjska so je neophodna za odvijanje normalnih procesa u našem telu, ali organizmu je potrebno samo 1 - 2 grama dnevno, što je znatno manje od 15 - 20 grama na dan koliko otprilike unosi prosečan graĂ°anin sa ovih prostora.
Smanjenje unosa soli na najviše 5-6 g dnevno moguće je postići pravilnim izborom namirnica, čitanjem deklaracija na namirnicama i izbegavanjem dosoljavanja hrane kod pripreme i konzumiranja.
Manji unos natrijuma smanjuje krvni pritisak, redukuje rizik od umiranja usled šloga, omogućava reverziju uvećanog srca, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, smanjuje rizik od pojave osteoporoze, prava je prevencija od nakupljanja tečnosti u donjem delu nogu i stomaku, potpomaže eliminaciju celulita.

ČAK I BEBE UNOSE PREVIŠE SOLI!

70% dojenčadi u starosti do 8 meseci konzumira previše soli jer se hrane slanom i preraĂ°enom gotovom hranom. Mnoga dojenčad se hrane kravljim mlekom koje je slanije od majčinog mleka ili dečijih formula, usprkos stalnim upozorenjima da se kravlje mleko ne sme davati deci dok ne navrše barem godinu dana.
U časopisu European Journal of Clinical Nutrition objavljeni su rezultati istraživanja prema kojem deca počinju da jedu čvrstu hranu oko 3-4 meseca života, pri čemu je unos soli gotovo dva puta veći od dozvoljenih količina (400 mg natrijuma na dan). Najčešće kao osnovno piće u toj dobi konzumiraju kravlje mleko koje sadrži 55 mg soli na 100ml, u odnosu na majčino (15 mg soli na 100ml) ili na formulu (15-30 mg soli na 100 ml).

GDE SE KRIJE OPASNOST

Naresci i preraĂ°eno meso sadrže velike količine natrijuma. Kriška mortadele ili pet kriški salame sadrže od 310 do 480 miligrama natrijuma. Viršle i kobasice sadrže 520-680 miligrama Na u 50 grama. Smrznuti pomfrit, mala porcija (85 grama) popularnih proizvoda od krompira sadrži 390 do 540 miligrama natrijuma. Preporučljivije je konzumirati pečeni krompir, po mogućnosti bez dodatnih masti i soli. Kremasti prelivi za salatu novi izvor opasnosti. Ako salati dodate dve kašike gotovog kremastog preliva, u organizam ćete uneti oko 120 dodatnih kalorija, 12 grama masti, 2,5 grama zasićenih masnih kiselina i 380 miligrama natrijuma.

NAMIRNICE KOJE TREBA IZBEGAVATI:

Testenine — biskviti, mešavine za brzu pripremu (palačinki, mafina, kukuruznog hleba), instant topive žitarice.
Krekeri i poslastice — Slani krekeri i slično (čips, perece, kokice), običan puter od kikirikija, gotovi umaci, soljene semenke, soljeno orašasro voće.
Testenina, pirinač i krompir — Miks za makarone sa sirom; pirinač, knedle ili miksevi za špagete; konzervisane špagete; zamrznute lazanje; instant krompir; sezonski miksevi sa krompirom.
Pasulj i mahunarke — Pasulj i mahunarke pripremljeni sa šunkom, kobasicama, usoljenom svinjetinom ili svinjskom masti, svi konzervisani pasulji.
Meso i proteini — Usoljeno, dimljeno, konzervisano, začinjeno meso i suhomesnati proizvodi, živina i riba, slanina, šunka, kobasice, gotova mesa, hot dog, pečeno zamrznuto meso, riba ili živina, gotova zamrznuta jela.

Voće i povrće — Konzervisano povrće i sokovi od povrća, običan sok i sos od paradajza, masline, kiseli krastavci, kiseli kupus, povrće zamrznuto sa puterom ili sosom, glazirano povrće, voće sušeno natrijum sulfatom.
Mlečni proizvodi — Kajmak, holandski obraĂ°eno čokoladno mleko, prevreli sirevi, švapski sir.
Masti i ulja — Gotovi prelivi za salate, slanina, usoljena svinjetina, loj, slani puter ili margarin.
Supe — Obične gotove supe i supe u konzervama, paprikaši, bujoni; supe iz kesica i zamrznute supe.
Dezerti — Gotovo pecivo
Pića — gazirana pića sa dodatkom natrijuma ili soli, običan sok od paradaza; za alkoholna pića se raspitajte.
Začini — Stona so, kamena so, kocke bujona, mesni ekstrakti, prelivi, vorčester sos, tartar sos, kečap i čili sos, šeri i vino za kuvanje, luk u prahu, senf, beli luk u prahu, soja sos, tamari, začinska mešavina za meso, sok za biftek i roštilj, soljeni začini, monosodijum glutamat (MSG), holandski procesovan kakao.

ZA ŠTA SE ODLUČITI?!

Sveže namirnice, sveže nepreraĂ°eno meso, riba, povrće i voće uglavnom sadrže malu količinu natrijuma. Prirodan sadržaj natrijum-hlorida u namirnicama u ukupnom dnevnom unosu učestvuje sa oko 10-15% odnosno iznosi oko 1 gram i predstavlja količnu koja je dovoljna da obezbedi fiziološke potrebe.
Šta zapravo ovo znači? Upravo to da iako u kući, a posebno ne na stolu, nemate so nećete imati nikakvu potrebu za njom. Hleb i preraĂ°ene namirnice je sadrže u više nego dovoljnoj količini. Zato nemojte soliti, a posebno ne dosoljavati ponuĂ°enu hranu
Institut za javno zdravlje Vojvodine u toku petogodišnjeg perioda pratio je i obajavio rezultate kontrole sadržaja kuhinjske soli u blizu 2000 uzoraka namirnica namenjenih javnoj potrošnji

PROSEČAN SADRŽAJ SOLI U 100 GRAMA NEKIH NAMIRNICA BIO JE:

Hleb, kifla, Ă°evrek 1,28g (0,88g-1,94g)
Suhomesnati proizvodi 2,41g (1,60-3,16g)
Riba u konzervi 1,51g (0,43-2,57g)
Konzervisano povrće 1,53g (0,87g-2,46g)
Sendviči 2,10g (1,23g-2,78g)
Termički obraĂ°eno meso u prodavnicama „brze hrane“ 2,02g (0,32-3,64g)
Pekarski proizvodi (burek-pita, kroasan, slane pite) 1,62g (0,18g-2,90g)
Pica - parče 1,84g (0,68-3,06g)
Porcije gotovih jela iz restorana 1,44g (0,58-3,86g)
„Grickalice“/slani kikiriki, kokice, čips i dr. 2,30g (0,63-3,80g)

CESTA PITANJA

Da li Kalijumova so može biti zamena za natrijumovu so?

Kalijumova so se može koristiti u ishrani samo onda kada postoji smanjena koncentracija kalijuma u krvi iz bilo kojih razloga (lekovi, srčane, bubrežne, stomačne i druge bolesti). Ako su prisutne i bubrežne bolesti onda se ona može koristiti samo kod onih koje idu sa niskim kalijumom u krvi. Kalijumova so se uvodi u ishrani kada je neophodno izbegavati natrijum u ishrani iz bilo kojih razloga, povišen krvni pritisak, otoci itd. pažljivo i ne bez saveta lekara.


KOLIKO JE MORSKA SO ZDRAVIJA?

Neretko se smatra da je morska so zdravija od obične kuhinjske soli. MeĂ°utim obe vrste imaju natrijum i hlor u istoj razmeri pa je i efekat na zdravlje identičan. Prevelika doza natrijuma u njima povisuje krvni pritisak i pravi kardiovaskularne probleme. Što se tiče ostalih minerala u soli, morska so ih sadrži u tako malim količinama da su dovoljni samo da joj promene ukus, a nikako da zadovolje potrebnu dnevnu količinu. Kuhinjska so obično sadrži dodatak joda kako bi se sprečio njegov nedostatak u ishrani.
"

Sto se tice tajminga treninga...mnogo je preporuka, najcesce se odnose na vreme 10-12 h prepodne...ali bitno je da su treninzi redovni i korektni bili oni odradjeni u 8 ujutru ili 22h uvece...naravno sve uklapaj sa dnevnim aktivnostima( obavezama)...i obrocima...

Po pitanju sagorevaca...blag sagorevac i odlican anti-katabolik( idealan za fazu kal. deficita)... http://www.pansport.rs/Sagoreva%C4%8Di-masti/Bezstimulansni-sagoreva%C4%8Di/TL1141-MCT-Fuel.html
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #38 poslato: Avgust 08, 2015, 12:08:01 posle podne »

e pa hvala, ma nikad nisam voleo ni jednu so, ali sam cuo kao da je vise dobra nego sto je stetna ali vidim da nije hvala... razmisljao sam da uzmem neki sagorevac masti sta mi vi preporucujete? i da vezbam uvece u osam da li je to pametno ili je bolje trenirati ujutru ? :D
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #37 poslato: Avgust 07, 2015, 12:20:19 pre podne »

cuo sam za neku himalajsku so, koliko je ona dobra i da l je u opste dobra ... kad sam citao o njoj pise kako ima vise prednosti nego mana ali ipak to je so, pa joj nesto i ne verujem, sta vi mislite o tome ? :D


Eh, ta Himalajska so...

Koja vrsta soli je najbolja? Koja je najzdravija? Da li je jedna vrsta bolja od druge?

Ovo su pitanja koja mnoge muče.

Svaka vrsta "soli" je u suštini ista. Ima isti hemijski sastav i sastoji se od natrijuma i hlorida. Razlike izmeĂ°u vrsta soli su minimalne zbog prisustva drugih supstanci u tragovima.

Najčešće, kupovna so ima u sebi dodat jod koji sprečava nedostatak joda kod čoveka i pojavu strume( uvećana masa štitne žlezde - gušavost, nedostatak joda uzrokuje smanjeno stvaranje hormona štitne žlezde).

E sad na megdan...Himalajska so

Pominje se da himalajska so ima ogromne prednosti u odnosu na klasičnu so.

To se objašnjava time što himalajska so sadrži pun "komplet minerala", baš onako kako nam je zemlja to dala. Navodno, ona je nerafinisana, sirova i neobraĂ°ena, "naĂ°ena" u pećinama soli koje su se formirale pre 250 miliona godina.

I ta so se definitivno usitnjava i čisti, tako da je to dakle, rafinisanje i obraĂ°ivanje.

Kuhinjska so je drastično lošija, ako je verovati reklami...Lošija je jer je obraĂ°ena toliko da su uklonjene sve dobre stvari iz "soli", pa su onda morali da dodaju jod jer su ljudi počeli da pate od nedostatka joda.

A tek spektralne analize himalajske soli.

Za početak, količina bitnih minerala u himalajskoj soli je zanemarljiva da bi pravila bitnu razliku vrednu svih hvalospeva. Mi već dobijamo te mikroelemente iz drugih komponenti ishrane...u dovoljnim količinama...

Ne postoje nikakvi dokazi objavljeni u naučnim žurnalima, nema relevatnih studija, gde bi himalajska so bila pa i "zrno" bolja i zdravija alternativa od obične kuhinjske soli.

Ako ste pročitali celu listu minerala koje navodno himalajska so poseduje, primetićete da obuhvata i neke radioaktivne elemente...radijum, uranijum i polonijum...čak ima i talijuma u tragovima( "otrov")...

Ipak, ne morate brinuti zbog ovih supstanci jer su njihovi iznosi toliko mali da jednostavno nemaju uticaja po čoveka.

Sve u svemu...zabluda...na koju sam i sam naseo u početku...
« Poslednja izmena: Avgust 07, 2015, 12:23:40 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #36 poslato: Avgust 06, 2015, 01:26:34 posle podne »

cuo sam za neku himalajsku so, koliko je ona dobra i da l je u opste dobra ... kad sam citao o njoj pise kako ima vise prednosti nego mana ali ipak to je so, pa joj nesto i ne verujem, sta vi mislite o tome ? :D
Sačuvana
Miletić Dušan
Global Moderator
Top poster
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 17435


« Odgovor #35 poslato: Jun 27, 2015, 05:53:20 posle podne »

Jednu vežbu 4 serije pa kad sam njom završiš prelaziš na drugu.
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #34 poslato: Jun 27, 2015, 03:21:16 posle podne »

a jer bolje npr. kad radim trening za noge odradim 4 serije cucnjeva ,pa 4 serije sutiranja za prednju lozu i sve tako ili je npr. bolje odradim 1 seriju cucnjeva pa 1 seriju za prednju lozu pa 1 za zadnju lozu i jednu za listove i tako cetiri kruga uradim ? sta je bolje odraditi za jednu vezbu odmah 4 serije ili u krug raditi svaku vezbu po jednu seriju ,i tako 4 kruga ? :D
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #33 poslato: Jun 27, 2015, 09:59:47 pre podne »

da, da shvatio sam :D i hocu bas da se posvetim ovom sportu i da uspem ;)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #32 poslato: Jun 26, 2015, 09:20:27 posle podne »

ne, ne, necu samo piletinu, sve sam pokupao sa onog spiska onih 5 obroka sto ste mi prepisali, pokupovao sam za mesec dana, izaslo me poprilicno ali ne zalim, jer shvatio sam da je dzaba i od treninga i od suplementacije ako ishrana nije dobra :D

To je sveto pravilo "ovog sporta"...bez korektnog treninga i ishrane, uzalud su svi napori...

Suplementi jesu potrebni...ali kao što im samo ime kaže - "dodaci ishrani"...dakle, dodaci osnovi...ako nema osnova, na šta ćemo dodavati?  ;)

Mnogi mladi ljudi idealizuju suplemente, kao "čarobne napitke" uspeha, koji će im nadokanditi sve propuste na polju ishrane i treninga...bitno je da  "neko" kupi kilogram glutamina, 4 kg gejnera, "najjači" NO-reaktor...ali zato ne pojede ni 200 gr mesa dnevno, a ishranom dominira "junk food"...

Kao što kaže stara kineska poslovica - ONO SI ŠTO JEDEŠ...

Prioriteti se moraju znati...
Sačuvana
Miletić Dušan
Global Moderator
Top poster
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 17435


« Odgovor #31 poslato: Jun 26, 2015, 08:16:18 posle podne »

Jedan od retkih koji je stvarno svatio značaj ishrane, videćeš vremenom da se isplatilo to što si dao malo više novca na ishranu.
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #30 poslato: Jun 26, 2015, 05:44:51 posle podne »

ne, ne, necu samo piletinu, sve sam pokupao sa onog spiska onih 5 obroka sto ste mi prepisali, pokupovao sam za mesec dana, izaslo me poprilicno ali ne zalim, jer shvatio sam da je dzaba i od treninga i od suplementacije ako ishrana nije dobra :D
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #29 poslato: Jun 26, 2015, 01:42:55 posle podne »

pa ne nego koliko piletine treba da pojedem da bih uneo dovoljno proteina u danu ,to sam pitao ,ne koliko bataka i krilaca vec kolicinski :D a kuvar nisam neki ,keva ce da mi sprema sve ona zna to ;)

Neces valjda samo piletinu u svim obrocima?  ;D

Racunajucu da na oko 100 gr cistog pileceg mesa( u zavisnosti od "dela") imas oko 18-23 gr proteina...moraces sam da uklopis...akcenat na raznovrsnost u izboru izvora proteina u ishrani...ubaci i jaja, posniji sir, ribu...a ne samo piletina...

Ako te detaljno zanima nutritivni profil pojedinih delova piletine, kao i ostalih namirnica ... http://nutritiondata.self.com/
Sačuvana
mackolino
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 95

« Odgovor #28 poslato: Jun 26, 2015, 12:59:36 posle podne »

pa ne nego koliko piletine treba da pojedem da bih uneo dovoljno proteina u danu ,to sam pitao ,ne koliko bataka i krilaca vec kolicinski :D a kuvar nisam neki ,keva ce da mi sprema sve ona zna to ;)
Sačuvana
Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10 Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.097 sekundi sa 19 upita.