Psihoterapeut može biti i lekar opšte prakse i socijalni radnik, pored psihijatra i psihologa. Treba se opredeliti prema tome kako osoba radi i kakav se transfer uspostavlja u odnosu lekar-pacijent.

Dobro, onda moze biti i frizerka, ali ne bih isao u tom smeru.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ima nekih emisija o zdravlju, ali ne znam koliko su popularne. Ja ih i ne pratim. Mislim da mora da postoji drugačiji pristup široj populaciji.

Ja znam za bukvalno jednu jedinu na tv-u.

Postoji ona emisija Ordinacija i ne znam da li se još uvek emituje Zdravi sa dr Katarinom Bajec. Ali i ne pratim, ako što sam rekao. Ovo sam i gledao neku emisiju na Rts-u, kada su bili neki moji profesori. U svakom slučaju, nedovoljno je. I smatram da je potreban drugačiji pristup, radi obuhvatanja šire populacije.

Upravo sam na tu emisiju i mislio.

Jel pratiš Rts ordinaciju?

Ne pratim. Sto?

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja kada slusam starije generacije kada pricaju o odlascima kod lekara nekada i sad....pre su te i pitali svasta nesto i bavili se detaljnim proverama....sada smo na pokretnim trakama svi.

To jeste tako. Nažalost, današnji koncepti rada u zdravstvu nisu ni nalik onima od pre nekoliko decenija.

Sta mislis da je razlog?

Postoji više faktora koji su tome doprineli. Verovatno i zbog toga što realno nema dovoljno zdravstvenih radnika. Ako neko u toku 8h rada pregleda osamdeset pacijenata, to onda može biti samo kao na traci. A postoje problemi i druge prirode. Recimo, još tokom studija sam primetio da u nekim ordinacijama lekara opšte prakse više nije bilo špatula. I sami su se žalili da su se pretvorili u daktilografe. Nekada je lekar opšte prakse bio izuzetno cenjen i imao ogromno znanje i veliki praksu, a sada čak i kada ima znanje, a ono mu nije dato da radi svoj posao.

Razumem. Ali koji je efekat trake.... :/ I ja nesto mislim da je do broja zaposlenih...

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Ako remeti njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu, onda jesu.
Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ok, ali sta je resenje, da svi idu kod psihoterapeuta?
Mislim, trebali bi zbog mentalne higijene , ali ovde pricam o tome kako se resiti stresa.

Definitivno treba otići psihijatru kada je u pitanju stres. Ne možemo ni da zamislimo šta sve suštinski može uzrokovati konkretan stres. A naročito psihoanaliza to može omogućiti.

Psihijatru ili psihoterapeutu?

Psihoterapeut može biti i psihijatar i psiholog. Jer se to postaje daljim usavršavanjem u okviru određenih psihoterapijskih škola. Ne mogu da kažem da li je bolje ići psihijatru ili psihologu. Ja kao lekar sam možda više pristrasan, pa bih preporučio da se ide psihijatru, ali i psiholog je isto dobar izbor.

Ali koliko znam, psihijatri vise prilaze pristupom sa lekovima, dok psiholozi idu sa razgovorom.

Da, slažem se. Samo se žale, ništa ne čine sa svojim životom i čekaju da ih drugi sažaljevaju. To jeste suština. Oni ne žele ništa da promene. Umesto da svoju energiju usmere na sopstveni razvoj, oni je troše na jadikovanje nad životom.

Mozda bi manje energije utrosili na to da prevazidu problem nego kako da nadu izgovore.

Verovatno. Ali teško da uviđaju suštinu.

Trebalo bi da uvide da ima nekog problema i onda odes potraziti problem.Isto kao i kod kola,ako ga vozis i cujes da nesto ne zvuci dobro,onda ne znamo svi sta moze biti,ali zato postoji automehanicar kome odnesemo auto i on ga popravi.

Jeste. To smo već spominjali. A inače neki više vode računa o svom autu, nego o svom zdravlju. To je zanimljivo kako neke osobe razmišljaju.

Danas cujem pricu, covek umro, pukla mu srcana aorta. A kolegi se zalio zadnjih mesec dana, mislio da ga zeludac boli. I sta sad? Ljudi jure za poslom, za obavezama, a zdravlje ostavljaju po strani. Mozda je mogao duze ziveti....

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Ne slazem se.Jer ti taj problem onda nisi resila,samo si ga gurnula ispod tepih i taj problem ce opet naici a ti sve vreme strepis kad ce naici i sta ce biti kad naide?
Zato kad jednom resis onda je samo jednom stres i posle si mirna,a ovako svaki put kad se suocis sa tim istim problemom.

Ponavljam, navela sam većinsko funkcionisanje, kao instant rešenje. Svi danas traže instant rešenja. 😏

Da,tu se slazemo,nema instant resenja za sve.

Ja mislim da ni jedno instant resenje kada se tice covek i njegovog fizickog i psihickog aspekta apsolutno nije dobro.

Slazem se!

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja kada slusam starije generacije kada pricaju o odlascima kod lekara nekada i sad....pre su te i pitali svasta nesto i bavili se detaljnim proverama....sada smo na pokretnim trakama svi.

To jeste tako. Nažalost, današnji koncepti rada u zdravstvu nisu ni nalik onima od pre nekoliko decenija.

Sta mislis da je razlog?

Ubrzani nacin zivota

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Ako remeti njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu, onda jesu.
Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ok, ali sta je resenje, da svi idu kod psihoterapeuta?
Mislim, trebali bi zbog mentalne higijene , ali ovde pricam o tome kako se resiti stresa.

Definitivno treba otići psihijatru kada je u pitanju stres. Ne možemo ni da zamislimo šta sve suštinski može uzrokovati konkretan stres. A naročito psihoanaliza to može omogućiti.

Psihijatru ili psihoterapeutu?

Kome god verujes,samo da ti pomaze.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja da sam imao tu pomoc 2015.godine verovatno bi se i dan danas takmicio.Ja jednostavno nisam mogao da prihvatim tu cinjenicu da necu moci da koristim levu ruku i da mi pola pluca nema....to je jednostavno bio prevelik sok za mene,i danas je,medutim sa vremenom naucio sam kako se boriti i nositi se sa time ali bez strucne pomoci.Morao sam sve sam da isprobam i vidim sta radi a sta ne radi.

Da li ti je u tim trenuxima padalo na pamet da potrayis pomoc?

Naravno,i jesam potrazio pomoc i pomoglo mi je jako puno,zato i pricam.

izvini, ja sam razumeo da smatras da ti je trebalo tada, ali da nisi potrazio pomoc.

Nisam odmah,to smatram svojom greskom.Jesam kasnije i to mi je pomoglo jako puno,ali da sam odmah....

Psihoterapeut može biti i lekar opšte prakse i socijalni radnik, pored psihijatra i psihologa. Treba se opredeliti prema tome kako osoba radi i kakav se transfer uspostavlja u odnosu lekar-pacijent.

Ne bi. Samo suočavanje sa problemom nosi mnogo stresa, traganje za rešenjem i rešavanje isto. Mnogo je bezazleniji način prosto reći izgovor i baviti se drugim stvarima.

Svako izgradi svoj mehanizam. Ali....ne znaci da ce ga dovesti an bezbedno mesto i iz tog razloga je bolje suociti se.

Suociti se sa problemom znaci resiti problem.Sigurno je bolje nego ga gurnuti pod tepih i strepiti sta ce biti.

Slažem se. Ono odlaganje suočavanja i rešavanja problema samo može da čini loše po konkretnu osobu. Kada neko ima kapacitet, onda donosi odluku da rešava konkretne probleme. To je adekvatan način reagovanja.

Apsolutno se slazem!

To treba tako raditi, samo nekada je potrebna pomoć stručnog lica da bi se pokrenula neka osoba na rešavanje svojih problema.

To sa autom si lepo naveo. Mnogo više gledamo i brinemo se o automobilu nego o sebi i bliskim ljudima.

To si lepo rekla, o sebi i bliskim ljudima. Ne treba zaboraviti da treba uvek voditi računa i o bližnjima. Pomoći u savetima vezanim za psihičko zdravlje, kao i za fizičko zdravlje.

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ima nekih emisija o zdravlju, ali ne znam koliko su popularne. Ja ih i ne pratim. Mislim da mora da postoji drugačiji pristup široj populaciji.

Ja znam za bukvalno jednu jedinu na tv-u.

Postoji ona emisija Ordinacija i ne znam da li se još uvek emituje Zdravi sa dr Katarinom Bajec. Ali i ne pratim, ako što sam rekao. Ovo sam i gledao neku emisiju na Rts-u, kada su bili neki moji profesori. U svakom slučaju, nedovoljno je. I smatram da je potreban drugačiji pristup, radi obuhvatanja šire populacije.

Upravo sam na tu emisiju i mislio.

Jel pratiš Rts ordinaciju?

Mnogo je veliki problem što se kod nas ne priča više o zdravlju. Više medijske priče o zdravlju bi umnogome doprinelo poboljšanju istog. Tu najviše akcenta bih stavila na mentalno zdravlje jer je tu prevencija ujedno i prevencija fizičkih bolesti.
Nadam se da će se popularizovati psihoterapija i kod nas, kao i svuda jer je zaista i zdravima potrebna.

Ja kada slusam starije generacije kada pricaju o odlascima kod lekara nekada i sad....pre su te i pitali svasta nesto i bavili se detaljnim proverama....sada smo na pokretnim trakama svi.

To jeste tako. Nažalost, današnji koncepti rada u zdravstvu nisu ni nalik onima od pre nekoliko decenija.

Sta mislis da je razlog?

Postoji više faktora koji su tome doprineli. Verovatno i zbog toga što realno nema dovoljno zdravstvenih radnika. Ako neko u toku 8h rada pregleda osamdeset pacijenata, to onda može biti samo kao na traci. A postoje problemi i druge prirode. Recimo, još tokom studija sam primetio da u nekim ordinacijama lekara opšte prakse više nije bilo špatula. I sami su se žalili da su se pretvorili u daktilografe. Nekada je lekar opšte prakse bio izuzetno cenjen i imao ogromno znanje i veliki praksu, a sada čak i kada ima znanje, a ono mu nije dato da radi svoj posao.

Ljudi ne shvataju da imaju neki psihički problem, zato što im to postane svakodnevica i onda žive na taj način i ništa ne uviđaju.

Eh sad- psihicki problem. Sta sve spada pod time?

Pitanje jeste na mestu. Ali je širok dijapazon. Ono što mogu da kažem i što se sećam iz psihijatrije, to je da razlika između normalnog i patološkog ponašanja nije kvalitativna. Znači ponašanje bude isto, ali se razlikuje u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Znači bude jače izraženo, učestalo i dugotrajno. Onda jeste u pitanju neka psihopatologija.

Ali gledajuci okolinu, svi su pod nekim stresom zivota,robovlasnickog drustva..... dakle, svi su onda sa psihickim problemima.

Ako remeti njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu, onda jesu.
Zato su psihijatri jedna od najcenjenijih specijalnosti u SAD-u. Nije to bez razloga. Takav tempo života samo može dodatno da utiče na pojavu stresa.

Ok, ali sta je resenje, da svi idu kod psihoterapeuta?
Mislim, trebali bi zbog mentalne higijene , ali ovde pricam o tome kako se resiti stresa.

Definitivno treba otići psihijatru kada je u pitanju stres. Ne možemo ni da zamislimo šta sve suštinski može uzrokovati konkretan stres. A naročito psihoanaliza to može omogućiti.

Psihijatru ili psihoterapeutu?

Psihoterapeut može biti i psihijatar i psiholog. Jer se to postaje daljim usavršavanjem u okviru određenih psihoterapijskih škola. Ne mogu da kažem da li je bolje ići psihijatru ili psihologu. Ja kao lekar sam možda više pristrasan, pa bih preporučio da se ide psihijatru, ali i psiholog je isto dobar izbor.