Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Samo sto u svakoj profesiji mora da se uci celog zivota,ako hocemo  da stalno budemo u toku sa najnovijim dostignucima. A ja sam pricao o necemu drugom,u sasvim drugom kontekstu.

Apsolutno. Ja sam htela da kažem da ima ljudi koji vole da uče pa biraju zanimanja u kojima se dosta uči ili vole da uče pa plus vole svoj posao, nije baš tolika retkost.

Naravno,i to je onda dobitna kombinacija!

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Samo sto u svakoj profesiji mora da se uci celog zivota,ako hocemo  da stalno budemo u toku sa najnovijim dostignucima. A ja sam pricao o necemu drugom,u sasvim drugom kontekstu.

To se dogada kada se jedna recenica ili cesto jedna rec izvuce iz konteksa i predstavi se totalno suprotno od onoga sto si hteo reci.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

To sam i ja uvek govorio. Kada učimo za ispit, uvek ima neke tenzije. A onako kada čitamo za sebe, onda toga nema. Opušteno i dosta toga se zapamti. A za ispit mora da se pamti i ono što nam nije zanimljivo

I sto mozda nikad necemo ni koristiti u zivotu....

E te informacije koje nam nikada neće trebati, imam utisak da smo njih najviše učili.

A bolje i to nego amerikanci....kako su oni manje obrazovni.....imao sam par puta prilike da iskusim....neki nisu znali ime svog predsednika drzave....sta dalje da kazem....

Primetio sam po nekim emisijama. Potpuni nedostatak osnovnog obrazovanja.

I to do tog nivoa da ne verujes,samo gledas je li te zeza ili stvarno ne zna.Kad ono stvarno ne zna...

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

Za to nemam iskustva,to mi je neshvatljivo.
To isto kao mi muskarci ne bi isli kod zene urologa....

To sam i ja hteo da kazem. Ali recimo tu nisam cuo da se pravi problem oko toga.

Ni ja nisam cuo.Mada za ono sto je Dule napisao samo bih dodao da uvek i svugde ima ludaka ali ne bi trebalo generalizovati.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Samo sto u svakoj profesiji mora da se uci celog zivota,ako hocemo  da stalno budemo u toku sa najnovijim dostignucima. A ja sam pricao o necemu drugom,u sasvim drugom kontekstu.

Apsolutno. Ja sam htela da kažem da ima ljudi koji vole da uče pa biraju zanimanja u kojima se dosta uči ili vole da uče pa plus vole svoj posao, nije baš tolika retkost.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Samo sto u svakoj profesiji mora da se uci celog zivota,ako hocemo  da stalno budemo u toku sa najnovijim dostignucima. A ja sam pricao o necemu drugom,u sasvim drugom kontekstu.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

Sto bi rekao narod-tiha voda breg roni. Sto je u ovom slucaju velika istina. Pristup najvazniji.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

A da li si znao da je dobar broj muskih akusera pervezan npr?

Ja nisam znao....naopako....takve treba prijaviti!!!!

Slazem se. Toga ima u svim profesijama.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

ALi ne samo to vec koliko puta zlostavljaju decu ukoliko ne postignu onoliko koliko oni zele.

Nazalost istina je....

Pa znam i to je dosta mojih prijatelja dozivelo i ti sportovi su im se ogadili.

Sve ce ti se ogaditi sto budes radio pod moranjem,sto ne cinis iz tvoje dobre volje.

Tako je. Posle vise ne zelis nista i ne predstavlja ti nikakvo zadovoljstvo.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

To sam i ja uvek govorio. Kada učimo za ispit, uvek ima neke tenzije. A onako kada čitamo za sebe, onda toga nema. Opušteno i dosta toga se zapamti. A za ispit mora da se pamti i ono što nam nije zanimljivo

I sto mozda nikad necemo ni koristiti u zivotu....

E te informacije koje nam nikada neće trebati, imam utisak da smo njih najviše učili.

A bolje i to nego amerikanci....kako su oni manje obrazovni.....imao sam par puta prilike da iskusim....neki nisu znali ime svog predsednika drzave....sta dalje da kazem....

Primetio sam po nekim emisijama. Potpuni nedostatak osnovnog obrazovanja.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

Za to nemam iskustva,to mi je neshvatljivo.
To isto kao mi muskarci ne bi isli kod zene urologa....

To sam i ja hteo da kazem. Ali recimo tu nisam cuo da se pravi problem oko toga.