Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Ovde kod mene u kraju igraju klinci i fudbal i košarku i druge igre u dvorištu.  Ali verujem da ima i onih koji su u stanovima i kućama i drndaju mobilne i kompjutere.

Ima ih,ali verujem da ih bar duplo toliko igra kod kuce sa telefonima,kompjuterima i ostalim stvarima.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

sto su i roditelji izgubljeni i premoreni, pa im se ucini laksi put.

Sada svi jure karijeru, pa onda nemaju vremena ni za svoju porodicu.

Ma koju karijeru, na svim poslovima si uslovljen i sa bolovanjem i slobodnim danima, itd. Ljudi jure egzistenicju....

Ne verujem da bas egzistenciju jure.

Ja gledam ljude oko sebe.... vecina nazalost da

I ja gledam ljude oko sebe.
Sto ne povedes nekog takvog motorom sa sobom?Ti grcka ovo ono a ljudi oko tebe jure egzistenciju.Salu na stranu svi generalno radimo za boraniju ali niko toliko da je bas za egzistenciju.Evo recimo ja licno nisam bio na moru od 2015 godine niti cu uskoro da ne pricam o ostalim dobrim stvarima sto normalni ljudi rade,ali raditi za egzistenciju znaci prezivljavati....

Izvini, ali ne otici na more 1x godisnje jeste egzistencija.
Sta cemo sa penzionerima? Ljudi krpe kraj sa krajem.

Za penzionere se maximalno slazem a za ovo drugo nisam znao da je tako,onda i ja vec 8 godina egzistiram.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

Jednostavno je teska borba danasnjeg vremena.

Teska da,ali nikako nemoguca!

Jeste, ali nismo svi isti. Neki smo borci i zivimo , a neki zivotare.

Zato hocu i bodrim svakog da uzme primer od nas i da i oni budu borci!!!!

Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Sta da ti objasnim?Sta te konkretno interesuje?I meni je zao sto gledam prazna igralista,a vidis sa drugim delom si i ti dao delimican odgovor na svoje pitanje recima kada kazes da pored igrica koje si igrao veci deo dana si provodio napolju.To danasnja deca ne rade.

Koji mislis da je razlog?

Svakako kompjuteri,telefoni,igrice ali isto tako i roditelji.

A u nekim kvartovima, neko i bi napolje, ali nema sa kim....

Ili nema gde.....kazem recimo za Topolu....

Nema bas ni jedno igraliste?

Ima,ali pola stvari su polomljeni pa su opasni po zivot ili je trava meni do pasa a decama preko glave itd...doduse da ne kazem da ima 2-3 ssredena igralista na populaciju od 14500 stanovnika,sto mislim da nije dovoljno.

Slazem se,moj bivsi trening je znao igrati igrici 36 sati....zamisli koliko je to zdravo.....izlazio je na wc,jeo i pio pored kompjutera cips i sokove....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Upravo iz tih razloga, jer izmiče kontroli volje i jer narušava svakodnevno funkcionisanje, a ugrožava i telesno i mentalno zdravlje svrstano je u grupu poremećaja zavisnosti.

Verujem da dodje i trenutak izlaska iz realnosti zivota....

To je to, narušeno svakodnevno funkcionisanje ili drugačije udaljavanje od realnosti.

I provode vise sati sedeci tako ispred kompjutera telefona i zive u nekom nerealnom zivotu i veze nemaju sa stvarnim zivotom...

Loše sedenje i stav tela koji remeti kičmu i mišiće, loša ishrana, poremeti se san...

Na to smo i na poslu primorani....

Da i na poslu... Zamisli tek koliko je onda štetno kad i posle toga na poslu i kod kuće se nastavlja isto...

Mnogo.
Meni bas ne prija.
A poslodavci sve vise forsiraju robovski rad, pa vise ni setnje nema kada ti zatreba....

Ne prija nikome,samo je pitanje kada cemo se pobuniti protiv robovlasnika.
Nema nazalost.

Kapiram da nece niko, po principu- ako ti se ne svidja idi. Jer nasa nacija se ne drzi zajedno ni oko cega.

Tu si nazalost u pravu.

Uvek se osvrnem na francuze i kako oni resavaju te situacije.

Trebali bi i mi tako.

Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Ovde kod mene u kraju igraju klinci i fudbal i košarku i druge igre u dvorištu.  Ali verujem da ima i onih koji su u stanovima i kućama i drndaju mobilne i kompjutere.

Ima ih,ali verujem da ih bar duplo toliko igra kod kuce sa telefonima,kompjuterima i ostalim stvarima.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

sto su i roditelji izgubljeni i premoreni, pa im se ucini laksi put.

Sada svi jure karijeru, pa onda nemaju vremena ni za svoju porodicu.

Ma koju karijeru, na svim poslovima si uslovljen i sa bolovanjem i slobodnim danima, itd. Ljudi jure egzistenicju....

Ne verujem da bas egzistenciju jure.

Ja gledam ljude oko sebe.... vecina nazalost da

I ja gledam ljude oko sebe.
Sto ne povedes nekog takvog motorom sa sobom?Ti grcka ovo ono a ljudi oko tebe jure egzistenciju.Salu na stranu svi generalno radimo za boraniju ali niko toliko da je bas za egzistenciju.Evo recimo ja licno nisam bio na moru od 2015 godine niti cu uskoro da ne pricam o ostalim dobrim stvarima sto normalni ljudi rade,ali raditi za egzistenciju znaci prezivljavati....

Izvini, ali ne otici na more 1x godisnje jeste egzistencija.
Sta cemo sa penzionerima? Ljudi krpe kraj sa krajem.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

Jednostavno je teska borba danasnjeg vremena.

Teska da,ali nikako nemoguca!

Jeste, ali nismo svi isti. Neki smo borci i zivimo , a neki zivotare.

Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Sta da ti objasnim?Sta te konkretno interesuje?I meni je zao sto gledam prazna igralista,a vidis sa drugim delom si i ti dao delimican odgovor na svoje pitanje recima kada kazes da pored igrica koje si igrao veci deo dana si provodio napolju.To danasnja deca ne rade.

Koji mislis da je razlog?

Svakako kompjuteri,telefoni,igrice ali isto tako i roditelji.

A u nekim kvartovima, neko i bi napolje, ali nema sa kim....

Ili nema gde.....kazem recimo za Topolu....

Nema bas ni jedno igraliste?

Slazem se,moj bivsi trening je znao igrati igrici 36 sati....zamisli koliko je to zdravo.....izlazio je na wc,jeo i pio pored kompjutera cips i sokove....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Upravo iz tih razloga, jer izmiče kontroli volje i jer narušava svakodnevno funkcionisanje, a ugrožava i telesno i mentalno zdravlje svrstano je u grupu poremećaja zavisnosti.

Verujem da dodje i trenutak izlaska iz realnosti zivota....

To je to, narušeno svakodnevno funkcionisanje ili drugačije udaljavanje od realnosti.

I provode vise sati sedeci tako ispred kompjutera telefona i zive u nekom nerealnom zivotu i veze nemaju sa stvarnim zivotom...

Loše sedenje i stav tela koji remeti kičmu i mišiće, loša ishrana, poremeti se san...

Na to smo i na poslu primorani....

Da i na poslu... Zamisli tek koliko je onda štetno kad i posle toga na poslu i kod kuće se nastavlja isto...

Mnogo.
Meni bas ne prija.
A poslodavci sve vise forsiraju robovski rad, pa vise ni setnje nema kada ti zatreba....

Ne prija nikome,samo je pitanje kada cemo se pobuniti protiv robovlasnika.
Nema nazalost.

Kapiram da nece niko, po principu- ako ti se ne svidja idi. Jer nasa nacija se ne drzi zajedno ni oko cega.

Tu si nazalost u pravu.

Uvek se osvrnem na francuze i kako oni resavaju te situacije.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

To što je neko premoren, ne znači da treba da zapostavi vaspitanje svog deteta i uopšte brigu o svom detetu.

Ili uopste brigu o svom zivotu,sebi....

Naravno, samo govorim koji su eventualni razlozi.....nije nam lako u danasnjici....mnogo zurbe

Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Ovde kod mene u kraju igraju klinci i fudbal i košarku i druge igre u dvorištu.  Ali verujem da ima i onih koji su u stanovima i kućama i drndaju mobilne i kompjutere.

Ima ih,ali verujem da ih bar duplo toliko igra kod kuce sa telefonima,kompjuterima i ostalim stvarima.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

sto su i roditelji izgubljeni i premoreni, pa im se ucini laksi put.

Sada svi jure karijeru, pa onda nemaju vremena ni za svoju porodicu.

Ma koju karijeru, na svim poslovima si uslovljen i sa bolovanjem i slobodnim danima, itd. Ljudi jure egzistenicju....

Ne verujem da bas egzistenciju jure.

Ja gledam ljude oko sebe.... vecina nazalost da

I ja gledam ljude oko sebe.
Sto ne povedes nekog takvog motorom sa sobom?Ti grcka ovo ono a ljudi oko tebe jure egzistenciju.Salu na stranu svi generalno radimo za boraniju ali niko toliko da je bas za egzistenciju.Evo recimo ja licno nisam bio na moru od 2015 godine niti cu uskoro da ne pricam o ostalim dobrim stvarima sto normalni ljudi rade,ali raditi za egzistenciju znaci prezivljavati....

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

Jednostavno je teska borba danasnjeg vremena.

Vreme u kojem živimo je mnogo teže, nego što je bilo samo pre 2-3 decenije.

I kako mi se cini bice jos teze.Na zalost.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

Jednostavno je teska borba danasnjeg vremena.

Teska da,ali nikako nemoguca!

Da, neko ko se zaista profesionalno bavi nečim i želi da ide u korak sa naukom treba i originalne radove da čita. Na žalost, uglavnom ljudi i nedostatku vremena zanemaruju to.

Ja mislim da je to opet izgovor.Ok sto imamo malo vremena,ali se uvek moze naci vreme za ono sto zaista hocemo!

Samo treba postaviti prioritete.
Staviti prvo na papir koliko h se drndaju telefoni?

To je najvaznije,prioriteti.Kako u sportu tako i u zivotu.
Pored telefona tu je jos i kompjuter.

Kad smo već kod kompjutera i telefona, zvanično je sad igranje igrica uključeno u bolesti zavisnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Zasto onda ne zabrane olimpijadu u igranju igrica?

A zabranjuju rvanje koji je bio prvi sport uvrsten u olikpijske igre....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Ajde objasni. Mnogo mi je zao sto gledam prazna igralista, eventualno klince koji drndaju telefone.
Ja sam igrao igrice, ali veci deo dana sam provodio napolju.

Sta da ti objasnim?Sta te konkretno interesuje?I meni je zao sto gledam prazna igralista,a vidis sa drugim delom si i ti dao delimican odgovor na svoje pitanje recima kada kazes da pored igrica koje si igrao veci deo dana si provodio napolju.To danasnja deca ne rade.

Koji mislis da je razlog?

Svakako kompjuteri,telefoni,igrice ali isto tako i roditelji.

A u nekim kvartovima, neko i bi napolje, ali nema sa kim....

Ili nema gde.....kazem recimo za Topolu....

Slazem se,moj bivsi trening je znao igrati igrici 36 sati....zamisli koliko je to zdravo.....izlazio je na wc,jeo i pio pored kompjutera cips i sokove....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Upravo iz tih razloga, jer izmiče kontroli volje i jer narušava svakodnevno funkcionisanje, a ugrožava i telesno i mentalno zdravlje svrstano je u grupu poremećaja zavisnosti.

Verujem da dodje i trenutak izlaska iz realnosti zivota....

To je to, narušeno svakodnevno funkcionisanje ili drugačije udaljavanje od realnosti.

I provode vise sati sedeci tako ispred kompjutera telefona i zive u nekom nerealnom zivotu i veze nemaju sa stvarnim zivotom...

Loše sedenje i stav tela koji remeti kičmu i mišiće, loša ishrana, poremeti se san...

Na to smo i na poslu primorani....

Da i na poslu... Zamisli tek koliko je onda štetno kad i posle toga na poslu i kod kuće se nastavlja isto...

Mnogo.
Meni bas ne prija.
A poslodavci sve vise forsiraju robovski rad, pa vise ni setnje nema kada ti zatreba....

Ne prija nikome,samo je pitanje kada cemo se pobuniti protiv robovlasnika.
Nema nazalost.

Kapiram da nece niko, po principu- ako ti se ne svidja idi. Jer nasa nacija se ne drzi zajedno ni oko cega.

Tu si nazalost u pravu.

I roditelji su problem što dozvoljavaju takve stvari. Ja kada sam bio mali, pa ako sam duže gledao tv, oni su me opominjali. Govorili su mi da izađem napolje ili nešto drugo da radim. A ovim današnjim klincima se mnogo toga toleriše.

Baš tako, više se roditeljima treba skretati pažnja.

Jeste. Ali nekada i ne žele da prihvate savete, kada im se skrene pažnja kako da se što bolje ophode prema deci.

Tu si u pravu,ali si bar onda ti kao pedagog uradio sto si najvise mogao.Ovako ni roditelj ni pedagog ne radi nista i posle se cudimo....

Tako je. Moraju različiti segmenti društva da budu uključeni u vaspitni proces dece.

Sam ne moze niko,ni roditelj a ni profesori.Moramo svi zajedno.Nekad recimo nisam mogao ici na trening fudbala ako sam u skoli imao lose ocene.Dosao je trener u skolu,pogledao ocene i ako sam nesto pokvario onda dok to nisam ispravio nisam mogao ici na trening.Danas ni toga nema.

Pitanje- šta se toliko promenilo u društvu pa smo preokupirana "crnim" temama i nemamo empatije za druge, čak mi za članove svoje porodice?

Nije do empatijenu vecini slucajeva vec su roditelji preoptereceni svim i svacim i premoreni.... to nam je nametnuto

Da,ali to nije razlog da ne vodis brigu o svom detetu to sto si premoren.

Jednostavno je neophodan balans u svemu. Zbog nedostatka zrelosti ljudi ne uspevaju to da postignu, manje zbog nedostatka vremena.

Bravo,jako lepo receno!!!Nedostatak zrelosti koji je itekako prisutan!