Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Možda više lični pritisak nego od okoline.

Na to sam i mislio....ali to onda nije pritisak....

Jasno vidis cilj i znas sta ti treba da bi dosao do njega, ali sigurno postoji unutrasnji stres u nekom segmentu.

Ja to ne bih zvao stresom kod mene je to uzbudenje.

I uzbuđenje i sreća su vidovi stresa. 😅

Siguran sam u to da spada medu stres,ali i u to sam siguran da znas na sta sam mislio
Onda bih tako rekao da je to mnooooogo laksi vid stresa nego da je zivot u opasnosti!Jer kod mene tamo pocinje stres....

Razumem ali je to i stvar lične perspektive. Mnogi ljudi navode srećne dogadjaje kao jedne od najstresnijih.

Tako je, na to se zaboravlja. A i nesto sto je nekome sitnica, drugome je vrlo stresno.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Nije bila opsesija vise sredstvo da bih postigao zeljeni cilj.

Da, kao i kod vecine sportista. Ali verujem da nekima moze biti i psihicki stresno.

Siguran sam u to,ali onda treba zatraziti  strucnu pomoc.

Mislim da je to danas dostupnije,sto se tice psiholoske podrske. I otvoreno se prica o tome. Sto je dobro za sve profesionalne sportiste.

Jeste dostupno ali ne znam koliko se koristi.

Vise nego ranije,jer se ranije uopste nije koristtilo u sportu.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Isto. A kada ga izbacim duzi period i krenem da ga jedem ponovo, imam bolove u stomaku.

Isto.Ili recimo kod ribe ili mlecnih proizvoda.

Ko ribe? Bas cudno.

Da,svaki put ako napravim vecu pauzu od recimo 2 nedelje....

Zaista nikada nisam cuo za to.

Za sve ima prvi put.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Verujem da je svima to problem. Da unose hranu u velikoj kolicini i kada vise uopste nisu gladni i nije im do hrane.

Uvek isti ukusi,skoro bez zacina....

Tako obicno spreme u onim protein barovima. A mnogi zacini su bas zdravi.

Bilderi to ne koriste da ne bi zacin povukao vodu i onda se manje vidi misic,nece biti toliko definisan....

Jeste. Veliko je to psihicko opterecenje.

20 godina sam tako jeo bez ukusa...tako da ne shvatam kada kazu da je neka hrana neukusna....jedi samo kuvano jaje,pirinac,pilece grudi,ribu bez ikakvih zacina i preliva jer u to vreme nije bilo ni ovih preliva i proteinskih cokoladica itd....ovo je sad pesma naspram onog kroz sta smo mi prolazili....

Treba to izdrzati.

Zato sad ako neko pomene pirinac ili kuvano jaje ne mogu ga ni pogledati.Znao sam za jedan obrok pojesti po 60 kuvanih jaja ali samo belance....zato sad kad dode Uskrs ja samo sunku....

Koja muka uhvati od toliko jaja. Mogu zamisliti i kokosku kada vidis.

Slicno kao tebi Ella sir.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.

Ja,jako sporo jedem....meni jedan obrok traje vise od pola sata....niti znam,niti volim da brzo jedem.

Ja nekada pocnem i brzo da jedem. Ali se obicno iskontrolisem. U kafani najcesce polako, sa merakom

Zato sto jedemo kada osetimo glad....

Ja bih onda stalno jeo.
I kad jedem ne prode pola sata ja osetim glad....

Dobro, to je vec...

Bolest?
To ti je dalo ideju da pokrenes temu o prejedanju?

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Nije bila opsesija vise sredstvo da bih postigao zeljeni cilj.

Da, kao i kod vecine sportista. Ali verujem da nekima moze biti i psihicki stresno.

Siguran sam u to,ali onda treba zatraziti  strucnu pomoc.

Dosta profesionalaca i ima. Sa problemom ili bez.

Hvala Bogu,ja da sam imao i dan danas bih se takmicio.

To je u poslednje vreme pocelo da bude aktuelno. Ranije nije bilo toga. A psiholoska pomoc je jako vazna.

Ja i dan danas tvrdim da je to bilo u moje vreme ja bih se jos uvek takmicio!

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Sam sam vrsio pritisak. Odnosno bilo je takmicenje, ali sam sa sobom.

Uvek je takmicenje sam sa sobom.

Znamo da uvek ima i onih ljubomornih. Koji su gledali druge i uporedjivali se.

To je nezdravo!

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Koliko si najvise necega pojeo?

Tepsija bureka sa mesom sa litrom jogurta pred trening
Kilo cevapa sa pomfritom
3 porodicne pice
Spagete od 1kg mesa i 2 pakovanja testa
Nutella od 700g sa jednim celim hlebom
I cesto posle ubacim jedan sejk sa 2 merice proteina,mleveni keks 100g,2 banane,kikiriki puter,2 jaja i jedna kasika meda
I jos mnogih drugih kojih se trenutno ne secam....
Sada vec ne bih radio takve stvari...
Ali pazi ovo su sve za jedan obrok,ne ceo dan....

Sve jedan obrok? Svaka cast.

60 kuvana belanaca sam zaboravio....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Ta rec mnogo utice na psihu.

Meni se momentalno upali lampica na kojoj pise necu!Inace bih mozda i uradio tu istu stvar ali kad se mora onda nema sanse.

Stari,dobri inat

Koji mi je pomogao da osvojim 5 titula Svetskog prvaka.Pogotovo kod pete titule.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Isto. A kada ga izbacim duzi period i krenem da ga jedem ponovo, imam bolove u stomaku.

Isto.Ili recimo kod ribe ili mlecnih proizvoda.

Isto ti smetaju za varenje,kada ih duze vreme ne unosis?

Onda vec ne.Samo u pocetku ako ga ne jedem jedno vreme.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Nije bila opsesija vise sredstvo da bih postigao zeljeni cilj.

Da, kao i kod vecine sportista. Ali verujem da nekima moze biti i psihicki stresno.

Siguran sam u to,ali onda treba zatraziti  strucnu pomoc.

Mislim da je to danas dostupnije,sto se tice psiholoske podrske. I otvoreno se prica o tome. Sto je dobro za sve profesionalne sportiste.

Mnoooogo dostupnije.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Zato ja jedem meso sa mesom....
Sto je sigurno sigurno je!

Cevape sa pljeskavicom Meze

Odlicna kombinacija.

A cus,najbolja kombinacija.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Mene ni meso ne drzi ako ga jedem bez UH. A najmanje me drze zitarice.

Recimo ja pahuljice u jogurtu mogu samo kao neku uzinu. Ne moze da me drzi kao dorucak.

Ili kao desert,a nikako glavno jelo.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Sam sam vrsio pritisak. Odnosno bilo je takmicenje, ali sam sa sobom.

Sto opet znaci da nije bio pritisak jer si radio zbog sebe,zbog toga sto si to zeleo a ne primoran da to ucinis.

Tako je. Ja sam to zeleo.

O tome sam i pricao,ali drugi deo ekipe mi ne veruje.