Dok god mogu treniracu i to zapravo.
Ali svako treba prema svojim mogućnostima da se bavi sportom makar rekreativno.

I da neces moras,jer zbog takmicarskog sporta srce ti se uvecalo ,tzv sportsko srce i najveca greska je kada sportisti prestaju totalno da se bave sportom nakon takmicarskog sporta.
A rekreativan sport je preporucljiv za svakoga od 7 do 77 godina i vise.

Zato je tvoja poruka ključna: bivši sportista mora ostati aktivan celog života, samo što intenzitet prilagođava godinama i trenutnim mogućnostima. Rekreacija od 7 do 77 godina nije samo fraza, već najbolji recept za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Hvala ti puno dr.Anita! Apsolutno se slazem!

Fenomen koji pominješ – sportsko srce (fiziološka hipertrofija miokarda) – jeste prirodna adaptacija organizma na dugogodišnje profesionalne napore. Srčani mišić raste i širi se kako bi pumpao više krvi. Međutim, kada profesionalni sportista naglo „okači patike o klin” i potpuno pređe u sedalni način života, nastaje problem. Nagli prestanak aktivnosti bez perioda postepenog smanjivanja (tzv. detreniranog perioda) može dovesti do:P
ad tonusa i volumena srca, ali na nezdrav način.
Aritmija i poremećaja srčanog ritma zbog nagle promene u autonomnom nervnom sistemu.
Skoka krvnog pritiska i nakupljanja masnih naslaga oko srca i krvnih sudova.

Znam puno takvih ljudi koji su igrali fudbal,kosarku naglo prestali i potpuno propali sto se zdravlja tice.

Nagli prestanak treniranja kod sportista sa hipertrofijom miokarda (sportskim srcem) može izazvati zdravstvene probleme, a rekreacija je ključ dugovečnosti.

Tako da nema prestajanja,a sto se mene licno tice ja ne bih ni mogao.Jedva izdrzim nedelju da ne vezbam....a to je samo jedan dan.....

Dok god mogu treniracu i to zapravo.
Ali svako treba prema svojim mogućnostima da se bavi sportom makar rekreativno.

I da neces moras,jer zbog takmicarskog sporta srce ti se uvecalo ,tzv sportsko srce i najveca greska je kada sportisti prestaju totalno da se bave sportom nakon takmicarskog sporta.
A rekreativan sport je preporucljiv za svakoga od 7 do 77 godina i vise.

O ovome treba voditi računa.

Starenje ne možemo zaustaviti ali možemo znatno doprineti da budemo jaki,zdravi i vitalni ako vodimo računa.

Možemo ga na neki način "usporiti", to jest učiniti kvalitetnim, prirodnim procesom.

Ja upravo to i radim,cinim ga sto kvalitetnijim.

To svi mi treba tako da radimo.

Dok god mogu treniracu i to zapravo.
Ali svako treba prema svojim mogućnostima da se bavi sportom makar rekreativno.

Svakako je zdravo.

Starenje ne možemo zaustaviti ali možemo znatno doprineti da budemo jaki,zdravi i vitalni ako vodimo računa.

Apsolutno je tako. Svakog dana treba da uradimo nešto na poboljšanju svog zdravlja.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

I sto vise staris sve cesce ces to i vidati.

Ima istine i u tome.

Ja to iz iskustva  kazem,barem je samnom tako.

Nadam se da će tako biti i sa nama ostalima.

Siguran sam da ce tako biti.

Hvala. Radimo na tome. 😊

Zato sam toliko i siguran da cemo uspeti.

Svi ovde verujemo u pozitivne promene.

U četrdesetim i starijim godinama često otpišemo umor i višak kilograma kao 'normalan deo starenja', ali to zapravo nije tačno. Svi mi u ovim godinama balansiramo između posla, porodice i stresa, pa sopstveno zdravlje uvek stavljamo na poslednje mesto. Međutim, auto se ne vozi na servis tek kada stane na putu – isto važi i za naše telo posle četrdesete.

Ja zato stalno pisem o tome kroz sta prolazim,na sta treba da pazim,sta sam postigao,kako sam postigao,kako sad vezbam itd sve iz razloga da ljudi vide kako treba posle cetrdesete da se vodi racuna o telu,treningu,nacinu zivota.

Tako i treba, pored sve teorije i saveta najbolje je dati i primer iz iskustva.

Miki to odlično radi.

"Moram" jer inace kako ce mi ljudi verovati ako samo nesto pricam a ja sam nisam probao?

Da, najviše se veruje kada je iz ličnog iskustva.

Kako ce mi ljudi verovati da znam da sastavim dijetu ako ja sam izgledam kao bure....ili trening program snage a ne mogu povuci kamion....

Neko i poveruje ali svakako je mnogo uverljivije kada se to što savetuješ druge vidi na tebi.

Ubediti te moze svako ali je puno ubedljivije kada to sto i pricas i sam radis a ne samo pricas.

Primerom pokažeš i onda je najpravilnije.

Jer onda i poverujes da se moze uraditi,jer vidis na coveku da je uradio....

Bude motivacija ostalima.

Šta sve čujem i vidim u teretani pa to je za neverovati.

Mislim da je situacija svugde slicna a siguran sam da i dr.Anita i dr.Nikola bi mogli pricati sta sve cuju od pacijenata....

Postoje različite situacije. Nešto uopšteno je da su danas tinejdžeri i većina mlađih od 30 uglavnom anksiozni ili depresivni.

Naravno jer ne mogu realizovati u stvarnom svetu ono sto su uspeli u virtualnom svetu....

Sigurno je i to jedan od uzroka.

To je realnost nema tu neke filozofije jer to vidom svakodnevno.
Ove nove generacije samo kukaju i većina je na nekim depresivima i ko zna još kakvim terapijama ( čast izuzetcima)

Sreće se često.

A od cega bi bilo drugacije kada zive u virtualnom svetu....veze nemaju sa sadasnjosti.

To jeste tako. Savremeni svet je to omogućio. Naše je da se usmerimo na ono što je najkorisnije.

U četrdesetim i starijim godinama često otpišemo umor i višak kilograma kao 'normalan deo starenja', ali to zapravo nije tačno. Svi mi u ovim godinama balansiramo između posla, porodice i stresa, pa sopstveno zdravlje uvek stavljamo na poslednje mesto. Međutim, auto se ne vozi na servis tek kada stane na putu – isto važi i za naše telo posle četrdesete.

Ja zato stalno pisem o tome kroz sta prolazim,na sta treba da pazim,sta sam postigao,kako sam postigao,kako sad vezbam itd sve iz razloga da ljudi vide kako treba posle cetrdesete da se vodi racuna o telu,treningu,nacinu zivota.

Tako i treba, pored sve teorije i saveta najbolje je dati i primer iz iskustva.

Miki to odlično radi.

"Moram" jer inace kako ce mi ljudi verovati ako samo nesto pricam a ja sam nisam probao?

Da, najviše se veruje kada je iz ličnog iskustva.

Kako ce mi ljudi verovati da znam da sastavim dijetu ako ja sam izgledam kao bure....ili trening program snage a ne mogu povuci kamion....

Naravno. Onda nema nikakvog smisla.

To je kao kad odes lekaru on ti kaze sta da radis i posle izlazi i zapali cigaru....

Pričali smo ranije o tome. Dešava se.

Nazalost da se desava.Znam da smo pricali,ali mene to toliko nervira,ne samo kod doktora nego kod bilo koga kad neko jedno kaze a drugo radi.....

Uvek će biti toga.

Hronološke godine mere samo koliko je puta Zemlja obišla oko Sunca od tvog rođenja. Biološke godine (kako ti telo i um funkcionišu) su ono što je stvarno važno.

Tako je. To je najbitnije u životu svakog od nas.

Dok god mogu treniracu i to zapravo.
Ali svako treba prema svojim mogućnostima da se bavi sportom makar rekreativno.

I da neces moras,jer zbog takmicarskog sporta srce ti se uvecalo ,tzv sportsko srce i najveca greska je kada sportisti prestaju totalno da se bave sportom nakon takmicarskog sporta.
A rekreativan sport je preporucljiv za svakoga od 7 do 77 godina i vise.

Zato je tvoja poruka ključna: bivši sportista mora ostati aktivan celog života, samo što intenzitet prilagođava godinama i trenutnim mogućnostima. Rekreacija od 7 do 77 godina nije samo fraza, već najbolji recept za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Fenomen koji pominješ – sportsko srce (fiziološka hipertrofija miokarda) – jeste prirodna adaptacija organizma na dugogodišnje profesionalne napore. Srčani mišić raste i širi se kako bi pumpao više krvi. Međutim, kada profesionalni sportista naglo „okači patike o klin” i potpuno pređe u sedalni način života, nastaje problem. Nagli prestanak aktivnosti bez perioda postepenog smanjivanja (tzv. detreniranog perioda) može dovesti do:P
ad tonusa i volumena srca, ali na nezdrav način.
Aritmija i poremećaja srčanog ritma zbog nagle promene u autonomnom nervnom sistemu.
Skoka krvnog pritiska i nakupljanja masnih naslaga oko srca i krvnih sudova.