Ja sam prosle zime kupoivao zito, pomesan sa izmlevenim orasima i dodam malo meda... Izvrsno! Svakom preporucujem, malo toga i eto odlicnog deserta... a nije uopste potrebno staviti puno meda da bi bilo sladunjavo... jos cimeta malo i nista bolje!

 

ja neznam za vas,ali se meni te prokletinje,sto sam stariji,sve vise lepe
pa ih zbog toga vise i ne jedem 
a moram i da budem iskren,i da priznam da ne umem da pojedem malo,vec kad uzmem,onda
se rasturim i eto odakle dolazi problem 
zato mi je lakse da ih uopste i ne jedem

oraji i med
a sad će i česnica
ali nismo mislili na to, zar ne
samo proveravam

ispravljeno

ORAH

Orasi su odlična namirnica kojom u obrok možemo dodati hranljive sastojke, zanimljiv ukus i hrskavost. Dostupni su nam tokom čitave godine, a najznačajniji su zbog čuvenog sastojka omega-3.

Drvo na kome rastu orasi odlikuje se lepotom i velikom razgranatom krošnjom. Plod oraha sastoji se od dve polovine koje nalikuju apstraktnom leptiru. Meso oraha je svetlobež boje, a okružuje ga tanka braon kožica. Orahova ljuska je tamnije braon boje i veoma je tvrda.

Zdravstvene koristi

Orah je odličan izvor omege-3. Zato pomaže u zaštiti kardiovaskularnog sistema, u poboljšavanju kognitivnih funkcija, a ima i antiinflamatorno dejstvo kod astme, artritisa, psorijaze i dr.

Poreklo

U svetu ima mnogo vrsta orahovog drveta, a najpoznatije vrste su engleski, crni i beli orah.

Za ovo drvo se zna nekoliko hiljada godina, a brojne različite vrste imaju i različito poreklo. Današnji engleski orah poreklom je zapravo iz Indije i iz regije oko Kaspijskog mora. Negde u 4. veku nove ere zaslugom drevnih Rimljana uzgoj ove biljke proširen je na evropsko područje. Orah je korišćen za ishranu, kao lek, a služio je kao sklonište i za proizvodnju ulja za lampe.

Crni orah i beli orah rastu u Severnoj Americi u dolini reke Misisipi i u Apalačijskoj oblasti. Ova biljka je odigrala značajnu ulogu u životu američkih starosedelaca - Indijanaca.

Danas, vodeću ulogu u uzgoju i prodaji oraha imaju Sjedinjene Američke Države, Turska, Kina, Iran, Francuska i Rumunija.

Kako odabrati i čuvati orahe

Kada želite da sačuvate neočišćene orahe, birajte one veće težine. Njihove ljuske su deblje i čvršće i samim tim je veća sigurnost da se unutrašnji plod očuva. Tako ih možete ostaviti u frižider ili u zamrzivač, i ako su dobro spakovani, mogu se održati od šest meseci do godinu dana. Orasi su lako kvarljiva biljka, zato ih treba s posebnom pažnjom pakovati. I očišćene orahe možete čuvati u frižideru, i oni mogu biti sveži do 6 meseci, sve dok ih držite na suvom, hladnom i mračnom mestu.

zdravlje.krstarica.com

No, mora se reći i da su izuzetno kalorični – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 miligrama masti), ali i bogati ugljenim hidratima (27,97 miligrama), no sadrže i belančevine (20,61 miligrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).

Ovde samo ispravka da se radi o gramima.

Konačno tekst i o mojim omiljenim pistaćima.

Šteta samo što su PRESKUPI. 30 ak posto skuplji od lešnika i preko 100% skuplji od badema.

INDIJSKI ORAH

Potice iz Brazila, ali se danas najviše proizvodi u Indiji I na našim tezgama odnedavno (ponovo) mogu da se nadu neki egzoticni koštunjavi plodovi, medu njima i indijski orah, poznat i kao kešu. Potice iz Brazila, a u Indiju, koja je danas najveci svetski proizvodac, uvezli su ga Portugalci. Ovaj koštunjavi plod, velicine oko tri centimetra a oblika bokserske rukavice, raste iz mesnatog pseudoploda, kešu jabuke, socne i slatke, od koje se pravi sok. Plod može biti pojedinacan, ili u grozdu i ima sopstvenu cauru. ?Kešu jabuka? je duga od šest do 15 centimetara, kruškolika, sa žutom ili crvenom ljuskom, koja pokriva vlaknastu, socnu pulpu. Raste na kešu stablu, koje može dostici 15 metara, debelo je i zakrivljeno, s povijenim granama koje cesto dopiru do zemlje. Ima sitne ružicaste cvetove, koji rastu iz pazuha lista. Mogu biti muški, ženski ili oba na istom cvetu.
Osim što je plod ukusan, on je i bogat izvor vitamina, minerala i drugih esencijalnih hranljivih materija. Sadrži pet puta više vitamina C nego narandže. U njemu su prisutni i estri, terpeni, aldehidi, alkoholi, ketoni, laktoni? te se koristi za pravljenje visokohranljivih ?snekova? (grickalica) i sokova, a mnogo se koristi i u preparatima za lepotu jer sprecava prerano starenje kože i kose. Sam indijski orah bogat je esencijalnim aminokiselinama (8,8 mg%). Dobar je izvor cinka (4,8 miligrama u 100 grama), minerala potrebnog za povecanje imuniteta u ovo vreme prehlada i gripa, kao i drugih minerala i vitamina: kalijuma, natrijuma, bakra, fluora, joda, kalcijuma (31 mg%), gvožda (2,8 mg%), izuzetno mnogo fosfora (373 mg%), vitamina B1 (45mg%), B2 (12 mg%)i B6, nijacina (12 mg%) i B6 i vitamina E (5,7 mg%). Sadrži dosta masnoca (48,2 grama), što mu daje i veliku kalorijsku vrednost ? 2.478 kJ (578 kcal). Izmedu spoljne i unutrašnje ljuske je gusto, otrovno ulje koldkardol, zbog kojeg orah mora prvo dobro da se ocisti pa ispece ili skuva da bi se toksin uklonio i da bi bio spreman za jelo (naravno, u prodaju stiže vec tako pripremljen). Ovo ulje u Surinamu koriste spolja, za uništavanje larvi ispod kože.
U narodnoj medicini mnogih naroda kao lekoviti koriste se lišce, kora i plod, cak i ljuska, a orah se jede.
Dokazano je da kešu ima antibakterijsko, antidizenterijsko, antimikrobno, antisepticko, protivupalno, diureticko, osvežavajuce i tonizirajuce dejstvo, ali i da je efikasan protiv kašlja, da snižava nivo šecera u krvi i povišen krvni pritisak, steže, suzbija groznicu, cisti creva ? i da je afrodizijak. Na primer, pleme Tikuna iz severozapadne Amazonije smatra njegov sok lekom protiv gripa, a od lišca i kore prave caj protiv proliva, dok drugi taj caj koriste za ispiranje usta kod upale krajnika i ranica na sluzokoži. Brazilci caj od kore kešua koriste protiv vaginalnog sekreta, zatim kao adstringent, za zaustavljanje krvarenja posle vadenja zuba, plod protiv sifilisa, a vino napravljeno od ploda koristi se u drugim delovima Amazonije protiv dizenterije.
Kora i lišce bogati su taninima, grupom fitohemikalija s dokumentovanom biološkom aktivnošcu: od protivupalnih do stežucih efekata. U ljusci kešua otkrivena je anakardicna kiselina, za koju se pokazalo da ubija neke kancerozne celije. Plod kešua ispoljio je antimikrobska svojstva prema raznim vrstama bakterija, izmedu ostalih i helikobakteru pilori, uzrocniku cira na želucu.
Medutim, mora se napomenuti i da indijski orah (kao i drugi orasi) može biti uzrocnik alergije.

Jedemo ga odavno i ne brinemo uopste... 

a taman da se dogovrimo da su bademi vrh, i Monika spominje moje omiljene pistaće

momci jedite koštunjavo voće i ne brinite

PISTAĆI

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima Pistaći, ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a već četiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Semenka je prekrivena crvenosmeĂ°om opnom, a jezgro joj je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled. LJuska se otvara poput školjke. Prodaju se kao usoljene grickalice, a mogu se koristiti za dodavanje ratluku, svim kolačima (kao zamena za orahe), raznim kremovima, voćnim salatama… Ukus pistaća je veoma nežan, ali se kuvanjem ta prefinjena aroma gubi – ali, boja i dalje ostaje. No, nisu samo lepi i ukusni, nego su i zdravi. Pistaći, naime, u 100 grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba), 121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i čak 1.025 miligrama kalijuma (bitnog za čišćenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo malo. Uz to, ima i mikroelemenata: gvožĂ°a, cinka, bakra, mangana, selena, kao i vitamina C (pet miligrama), kao i folata, važnih za njegovu apsorpciju, zatim vitamina A (28 mikrograma), E (4,6 mikrograma) i brojnih aminokiselina.
No, mora se reći i da su izuzetno kalorični – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 grama masti), ali i bogati ugljenim hidratima (27,97 igrama), no sadrže i belančevine (20,61 igrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).

/www.herbateka.eu

Ajoooooooooj... Razlika od 2 hiljade izmedju wheya nije zbog par grama secera Bojane aman covece... Razlika je u kvalitetu proteina, nacinu dobijanja istog te i brzini apsorpcije. I nemoj se ti opterecivati oko kostunjavog i par grama secera u njima, ti covece svakodnevno junkujes kao sto si rekao, a pricas o kostunjavom vocu kao necemu sto ispade po tebi ne tako dobro... Molim te uozbilji se, ti si buduci doktor  A i batali sinak vise te orahe, svaki drugi post ti je o orasima, dosadi vise ljudima, a i badem je za klasu bolji po kvalitetu od oraha... 

Kao prvo sto se wheya tice ta razlika od 2000 definitivno ne opravdava razliku u kvalitetu...Ja sam naveo samo jedan od kriterijuma.....Ja se ne opterecujem samo sam rekao da postoji bolje vreme za uzimanje....A bas me interesuje po cemu su to bademi bolji za klasu..tj po cemu su uopste bolji.....

bademi su odlični i za suzbijanje gorušice, tako da zaista nije loše pojesti ih rped spavanje.. i naravno ne treba ni misliti na šećere u koštunjavom voću.. gledamo ih kao dobre masti

Ajoooooooooj... Razlika od 2 hiljade izmedju wheya nije zbog par grama secera Bojane aman covece... Razlika je u kvalitetu proteina, nacinu dobijanja istog te i brzini apsorpcije. I nemoj se ti opterecivati oko kostunjavog i par grama secera u njima, ti covece svakodnevno junkujes kao sto si rekao, a pricas o kostunjavom vocu kao necemu sto ispade po tebi ne tako dobro... Molim te uozbilji se, ti si buduci doktor  A i batali sinak vise te orahe, svaki drugi post ti je o orasima, dosadi vise ljudima, a i badem je za klasu bolji po kvalitetu od oraha... 

Jao Bojane brate, da li je moguće da se opterećuješzbog tih 2-3 grama šećera na 100 gr. koštunjavog voća...
daj jbte, pa da si na keto dijeti, tih 2-3 grama te neće izbaciti iz ketoze...
koštunjavo voće i bilo kakav drugi izvor dobrih masti, pogotovo kao večernji obrok sa posnim sirom je odlično... nizak GI, ne drka insulin, usporava apsorpciju proteina i drži te sitim tokom cele noći... a opterećivanje oko par grama UH iz koštunjavog voća i posnog sira je stvarno preterano kod rekreativaca... pa i da je najrigoroznija dijeta u pitanju...

... Bojane nemoj me zezati da stvarno mislis da ti nesto znaci uh i secer iz kostunjavog, zaboravi to i opusti se, to su notorne gluposti u smislu da ce ti nesto naskoditi... sve do 100 gr je ne podnosljivo, nego obavezno

I predlazem orahe, lesnike i bademe zajedno... pomesate samo npr u jednu kutiju i sipate svako vece

I posle podne, uvece, svejedno, i jedno i drugo ima razloge da se obrazlozi kao bolji tajming

Pa ne mislim da ce mi naskoditi....Ali da su tu, tu su..Mnogi prave veliku frku oko kupovine wheya i daju i po 2 hiljade vise zbog razlike od 2-3 g secera ili 1g masti...ja samo pazim na vreme unosa istih.....A naravno da je vise nego korisno jesti kostunjavo voce....do 100g.....Jos jednom bih istakao orahe.....