Prelivene vrelom vodom ovsene mogu biti super ukusne, ali samo ako im dodaš neki šećer, tipa voće (jabuka npr) ili zaslaĂ°ivač, med...

Ja često izrendam jabuku, dodam cimet i ovsene, kašičicu meda i zaslaĂ°ivač.  Jako je dobro

Ja ih prelijem šejkom whey+voda, promešam i odmah stavim u mikrotalasnu na 4-5 minuta. Upije odmah sve. Meni omiljeni obrok. 

Neki ih kuvaju kako bi brzo dobili mekanu kašu. Ipak je potrebno nešto više vremena da omekšaju običnim potapanjem, a možda se nekome žuri. Probao sam jednom i kuvane (tačnije, prelio sam ih vrelom vodom), ali meni je to fuj.

Kad spremam ovsene pahuljice i zelim da pojedem 200g jel tada racunam skuvanih ili pre kuvanja?

Za skoro sve namirnice akcenat se uvek stavlja na "stanje" pre termicke obrade...

Meri se pre kuvanja, pirinač, ovsene, mada ne znam što ih kuvaš...

Pre kuvanja, ali zašto bi ih kuvao  ?

Kad spremam ovsene pahuljice i zelim da pojedem 200g jel tada racunam skuvanih ili pre kuvanja?

Jel mi debela podloga od 2 cm za trbusnjake?

Vidi, ja ponekad odvežbam kod kuće jer nemam vremena za teretanu, imam step klupu i tegove, a podlogu sam uzela na pijaci - onu što seku na metar, za kupatilo uglavnom...   čisto da ne žulja leĂ°a i da ne ležim na podu.  Meni je odlična...

Ako ćemo u superlativima vezano za sardine...ehhhhh...teško je odgovoriti s obzirom na situaciju na našem tržištu...

Moj glas ide "Eva" sardinama...ali većina proizvoĂ°ača se ne može pohvaliti preciznim podacima o kvalitetu ulja, kao i informacijama o sadržaju teških metala...nekim dodacima i sl.

Malo ilustracija...

"U junu 2008. godine, agencija Synovate je sprovela istraživanje upotrebe robe široke potrošnje meĂ°u graĂ°anima Srbije. Jedan od ispitivanih artikala bile su sardine u konzervi.

Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem (CATI metodologija – Computer Assisted Telephone Interview) na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina, koji su u svom domaćinstvu zaduženi za kupovinu, pri čemu su podjednako bili zastupljeni muškarci i žene.

Sardine u konzervi makar jednom mesečno koristi 65 odsto stanovništva Srbije. Većina ljudi ih jede jednom nedeljno. Iako ne postoje razlike u učestalosti korišćenja, meĂ°u ženama ima znatno više onih koji nikada nisu koristili sardine u konzervi. U najvećem procentu, omiljene sardine su obične u ulju (67 odsto), dok one sa dodacima (sa povrćem, u paradajz sosu, sa meksičkom, grčkom salatom, limunom itd) preferira 22 odsto ispitanika.

Preferencija sardina sa dodacima je veća meĂ°u mlaĂ°im stanovništvom u odnosu na one preko 45 godina.

Kada je u pitanju odnos snaga meĂ°u pojedinim markama sardina u konzervi na srpskom tržištu, prvo što se može uočiti je da se u svesti ispitanika, a i kad govorimo o najčešće korišćenoj, javljaju četiri marke sardina u konzervi.

Evu kao poznatu marku navodi 37 odsto ispitanika, La Perlu 16 odsto, Rio Mare 13 odsto, a Beograd 12 odsto.

Što se tiče najčešće korišćene marke sardina u konzervi redosled je isti, samo se procenti razlikuju, tako da Evu najčešće koristi 35 odsto, La Perlu 15 odsto, a Rio Mare i Beograd po devet odsto korisnika. Sve druge marke imaju daleko niže rezultate na oba ova parametra. Interesantan je podatak da čak 36 odsto populacije ne može da se seti nijedne marke sardina u konzervi, kao i da 26 odsto korisnika ne zna koju marku sardina najčešće jede.

Detaljnija analiza podataka pokazala je da postoje značajne razlike meĂ°u demografskim grupama u spontanoj poznatosti i najčešće korišćenoj marki sardina u konzervi.

Iako je Eva najpoznatija marka meĂ°u svim starosnim kategorijama, značajno više je spominju stanovnici starosti 31-45 godina.

MlaĂ°i stanovnici dosta manje poznaju marke sardina u odnosu na starije, ali ipak spominju Rio Mare znatno više nego ispitanici starosti preko 30 godina. Poznatost marke Beograd raste sa godinama ispitanika, a opada sa povećanjem prihoda. Poznatost svih marki sardina u konzervi raste sa povećanjem stručne spreme, kao i sa povećanjem mesečnih primanja domaćinstva. Poznatost marki Eva, La Perla i Rio Mare raste sa primanjima i povećanjem stepena stručne spreme.

Stanovnici istočne i južne Srbije znatno manje poznaju marke sardina u konzervi u odnosu na stanovnike drugih regiona. BeograĂ°ani, u odnosu na stanovnike drugih regiona, u većem procentu navode marku Rio Mare, dok se Eva najviše spominje u Vojvodini.

Marka Beograd najviše se spominje u zapadnoj i centralnoj Srbiji, a najmanje u Vojvodini i Beogradu. Studenti i domaćice Evu spominju značajno manje nego druge podgrupe, iako je to i meĂ°u njima najpoznatija marka. Marku Rio Mare značajno više koriste ispitanici od 18-30 i 46-60 godina, u odnosu na one od 31-45 godina, kao i ispitanici sa višim primanjima u odnosu na one sa nižim. Evu značajno više koriste ispitanici starosti 31-45 godina u odnosu na ispitanike starosti 18-30 godina. Korišćenje marke Beograd raste sa godinama ispitanika. La Perlu značajno manje koriste ispitanici sa nižim stepenom stručne spreme, nezaposleni, penzioneri i studenti. Osoba koje ne znaju koju marku sardina najčešće koriste ima najviše meĂ°u mlaĂ°im ispitanicima, penzionerima i studentima, i onima sa nižim obrazovanjem. Eva se značajno više koristi u Vojvodini, a La Perla i Beograd u zapadnoj Srbiji, u odnosu na druge regione."

P.S. po pitanju sadržaja proteina on je uglavnom identičan( minimalne razlike, bez obzira na proizvoĂ°ača)...ipak je svuda ista vrsta ribe...a po pitanju cena ćeš morati sam da se raspitaš...obično kvalitet i cena "idu zajedno"  

Koja tacno sardina je najbolja sto se tice kolicine proteina i cene?

Ok

Jel moram da racunam koliko kalorija unosim ili samo da pazim na unos proteina hidrata i masi?

U prvom planu treba da ti bude ciljan unos proteina, hidrata, masti...kalorije su samo gruba, okvirna smernica da si na dobrom putu...opet ponavljam, nisu sve kalorije iste...a npr. dijetna vlakna su energetski nekonvertibilna, tako da sadržaj istih treba odbijati...a npr. biljni proteini jesu nekompletni, ali svakako imaju "kalorijski značaj", tj. energetsku  vrednost...

O kalorijama "misli gobalno", ciljanim odnosima proteina, hidrata, masti, deluj "lokalno"...  

Jel moram da racunam koliko kalorija unosim ili samo da pazim na unos proteina hidrata i masi?

Hvala

Ok treba mi oko 50 g masti sto je 100 g kikirikija.sad me zanima sta su uopste kalorije, cemu sluze koliko mi ih treba na dnevnom nivou?

Potrudiću se budem što sažetiji u odgovoru...

Kalorije su najkraće rečeno, mera za količinu energije u hrani...nešto slično kao što je kilometar za preĂ°eni put kod trčanja.

Preciznija definicija kalorije bi bila da je to energija potrebna da bi se temperatura 1 grama(mililitra) vode promenila za 1 stepen Celzijusov.

Kako bismo najbolje definisali ulogu kalorija, možemo da kažemo da kalorije izražavaju energiju neophodnu da bi naše telo uradilo bilo šta. Sa tim u vezi imamo dva pojma...BMR i TDEE...

Izraz bazalni metabolizam( BMR) označava količinu energije koja je potrebna našem organizmu da bi obavljao osnovne telesne funkcije. To uključuje: rad srca, varenje, rasta kose i noktiju, disanje…

Tj. Minimalan nivo energije potreban za održavanje vitalnih funkcija organizma u mirovanju naziva se bazalni metabolizam.

Vrednost BMI je različita od osobe do osobe i direktno je proporcionalna sa težinom pojedinca. To znači da je čoveku od 100kg potrebno više energije za funkcionisanje od čoveka sa 75kg...naravno bitan uticaj ima i starosna dob, pol, kao telesni sastav( % masnog tkiva, mišića, vode i sl.)...

Osim toga i unos hrane utiče na stopu bazalnog metabolizma – gladovanje smanjuje bazalni metabolizam delujući kao odbrambeni mehanizam kojim se organizam brani i štedi energiju. Sa druge strane prekomeren kratkotrajan unos hrane povećava stepen bazalnog metabolizma...bitno za nas  

Sa druge strane potrebno je proceniti i TDEE, tj.  ukupnu dnevnu potrošnju energije u skladu sa nivoom fizičke aktivnosti( PAL)...TDEE = BMR x PAL( u zavisnosti od "težine i učestalosti neke aktivnosti")..."radni metabolizam"...

Nego, mislim da tebe više to zanima sa aspekta ishrane...kao što i sam znaš naše namirnice se sastoje od različitog udela, proteina, hidrata, masti..."sagorevanjem istih" se oslobaĂ°a energija...tj.

Energetska vrednost namirnica označava se kalorijama( kilokalorijama), kojima se meri količina toplote koju hrana oslobodi u "posledičnom" metaboličkom procesu. U fiziologiji predstavlja utvrĂ°ivanje energetskog bilansa organizma, odnosno toplotnu razmenu izmeĂ°u organizma i spoljne sredine.

Dakle, da vidimo koliko se to kalorija( energije oslobodi iz naših namirnica..tj. iz proteina, hidrata, masti...)

1 g proteina = 4 kcal (kilokalorije)
1 g masti = 9 kcal
1 g ugljenih hidrata = 4 kcal
1 g alkohola = 7 kcal
1 g organske kiseline = 3 kcal

1 kcal = 4,196 kJ (kilodžula)

E sad da povežemo BMR, TDEE i hranu...

Dnevni unos kalorija treba da bude izbalansiran s dnevnom potrošnjom. Optimalna dnevna energija zadovoljava potrebe bazalnog( BMR) i radnog metabolizma( TDEE)... dakle, kroz adekvatan kalorijski unos moramo da zadovoljimo potrebe oganizma za energijom...

Kada želimo da smršamo, cilj je uneti manje energije( kalorija) od potreba - kalorijski deficit( kroz ishranu i trening)...u fazi rada na povećanju mišićne mase preduslov je kalorijski sufcit, tj, umeti više energije od potreba...

Ali nisu sve kalorije iste...kao što ni proteini, hidrata, masti nisu ista stvar...dakle, odnosi meĂ°u njima...


P.S.

Nisu sve masti iste...imamo one koje naše telo može samostalno proizvesti( npr. omega-9 ), a i neke koje se moraju isključivo unositi hranom...omega-3, omega-6...esencijalne masti...

Imamo i podelu na zasićene i nezasićene masti( mono- , poli-)...tu su i zle trans masti...dakle, nije to tek tako "guli" kikiriki i to je to...  

Ako ti treba još informacija po pitanju masti, stojim ti na raspolaganju za sve konsultacije...

Za brzu orijentaciju oko BMR i TDEE( parametri energetske potrošnje)...

http://www.dijeta.net/BMR-TDEE.htm