Manje dnevnog svetla, manje aktivnosti
Ono što je interesantno kod zimskog računanja vremena je da manje „pristupačnog“ dnevnog svetla u jesen i zimu takođe može dovesti do gojaznosti i hroničnih bolesti zbog nedostatka motivisanosti za vežbanje.
Iako je većina ljudi svesna prednosti fizičke aktivnosti koja smanjuje rizik od koronarne bolesti srca, gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i nekih karcinoma – ova rutina se znatno smanjuje u svakodnevnom životu ljudi.

Čak iako se satovi menjaju unazad ili unapred za samo sat vremena, može doći do cirkadijalne neusklađenosti - razlike između vremena prirodnog unutrašnjeg sata osobe i njihovog potrebnog rasporeda rada ili spavanja/budjenja, što se pokazalo da povećava rizik od poremećaja raspoloženja, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, moždanog udara i raka dojke.

Pomeranje sata za 1h unazad zove se i Zimskim računanjem vremena, dok promena sata za 1h unapred je Letnje računanje vremena. Svakom pojedincu jedno od ova dva modela više prija ali koje god da vam prija ili ne, pomeranje časovnika se i negativno može odraziti na vaše zdravlje.

Promena časovnika ne stvara dodatno dnevno svetlo, što mnogi koriste kao oprao, već umesto toga pomera vreme izlaska i zalaska sunca. Ova promena vremena može izazvati poremećaje našeg telesnog sata, inače poznatog kao cirkadijalni ritam.