Akcenti su bili na štednji svega i svačega. Međutim, ekonomske računice i promišljanja su jedno , a svakodnevni život ljudi ide svojim tokovima i sasvim je nešto drugo. Na primer, kroz vreme roditelji bunili da su jutra suviše mračna i da to nikako nije pogodno za zdravlje dece koja idu u školu po mraku.
Zanimljivost je da su putnici na jednoj od liniji od pedesetak kilometara u Zapadnoj Virdžiniji 7 puta pomerali kazaljke na satovima kako bi se prilagodile različitim vremenima kroz predele kojim su prlazili.

I ko zna da li su nesto sa tim postigli ili ne.Iskreno,ne verujem da su bilo sta postigli,ili bili zdraviji od ostalih ili srecniji....

Očigledno tokom istorije ovo sa pomeranjem kazaljki nije baš išlo glatko i često je bilo promena- uvođenja, ukidanja, pa ponovo uvođenja. Tako je i danas čas će biti računanja letnjeg i zimskog vremena, čas neće, ali se ipak održavaju promene. Stiče se utisak da se tu krije nešto. Ideja da se bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost tokom mračne večeri a da jutra imaju manje svetla, ne može biti dovoljno jako obrazloženje.

A i to objasnjenje vise ne pije vodu jer su se i radna vremena promenila u osnovu na pre 100 godina,sada se ne radi od 6 do 2 kao nekad nego od 8 do 4 ili od 9 do 5.

Jednima odgovara letnje računanje, nekima zimsko. Neka svaka država prihvati vreme koje joj odgovara, pa da više ne menjamo vreme.

Ono što je takođe veoma bitno je činjenica da uslovi nisu isti u svim zemljama. Finci su tražili ukidanje letnjeg računanja vremena jer u Finskoj u junu ima 18,5 sati dnevne svetlosti, u decembru tek 5,5 sati. Ako pogledamo Grčku vidimo da tamo preko leta dan traje 14,5 sati a zimi 9,3. I kako to uskladiti jednoobrazno ako se zna da u EU ima tri vremenske zone. Kada bi svi prihvatili letnje računanje vremena sunce bi recimo u Španiji na atlantskoj obali u decembru izašlo oko 10 sati.

Akcenti su bili na štednji svega i svačega. Međutim, ekonomske računice i promišljanja su jedno , a svakodnevni život ljudi ide svojim tokovima i sasvim je nešto drugo. Na primer, kroz vreme roditelji bunili da su jutra suviše mračna i da to nikako nije pogodno za zdravlje dece koja idu u školu po mraku.
Zanimljivost je da su putnici na jednoj od liniji od pedesetak kilometara u Zapadnoj Virdžiniji 7 puta pomerali kazaljke na satovima kako bi se prilagodile različitim vremenima kroz predele kojim su prlazili.

Očigledno tokom istorije ovo sa pomeranjem kazaljki nije baš išlo glatko i često je bilo promena- uvođenja, ukidanja, pa ponovo uvođenja. Tako je i danas čas će biti računanja letnjeg i zimskog vremena, čas neće, ali se ipak održavaju promene. Stiče se utisak da se tu krije nešto. Ideja da se bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost tokom mračne večeri a da jutra imaju manje svetla, ne može biti dovoljno jako obrazloženje.

Slažem se. A i uvek imaju neke važnije teme.

Ja mislim da niko nema hrabrosti da istupi i da prekine sa ovim,jer ovo vise stvarno nema smisla.

Trenutno izgleda da niko nije zainteresovan za tu temu. Bili su jedno vreme, a opet se ništa nije rešilo. Tako da je sve isto.

Letnje računanje vremea prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu".

Znaci osim Evrope svi se vratili normalnom racunanju vremena....

Mislim da jesu... Ovde se to još uvek ne ukida.

Letnje računanje vremea prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu".

Znaci osim Evrope svi se vratili normalnom racunanju vremena....

Vrlo je misteriozan razlog i daljeg pomeranja kazaljki.

Po meni samo bi trebao da bude jedan cvrst covek u Evropskoj Uniji koji bi rekao da necemo vise da pomeramo satove i to je to.Samo niko nece sa time da se bavi ili nema dovoljno hrabrosti ili autoriteta da to uradi.

Letnje računanje vremea prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu".

Ono što sam ja našla kao obrazloženje je da je bila osnovna ideja da se bolje iskoristi dnevna svetlost.
Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade" i doda večeri - kako bi mrak pao kasnije.
To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine.

Vrlo je misteriozan razlog i daljeg pomeranja kazaljki.