Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

Tako i treba. Koliko ih je do sada isprobao? STa ti se cini da mu ide?

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

I ceo zivot ce se ljutiti na roditelja zbog kojeg je morao/la da ide bas na tu struku....

Tako je. A onda mu to može doneti brojne psihičke probleme.

Izmedju milion drugih stvari.

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Zalosno.Da en spominjem da bi trebalo na fakultete i na radnim mestima uvesti fizicku aktivnost.

Na fakultetima je bilo fizičkog kao fakultativnog predmeta. Ja nisam išao i koliko se sećam malo njih je išlo. Mada je loše i organizovano. Recimo odu i samo igraju odbojku. Treba  to mnogo bolje da se organizuje.

A sigurno nije ni bilo obavezno od strane profesora i onda naravno da nisi isao....ali da je bilo obavezno sigurno bi vas vise isli.Tako je na DIF-u bilo sa engleskim.Na prvom casu ako je profesorka videla da znas jezik onda ti nije bilo obavezno ici.Meni je na prvom casu rekla da se vidimo na ispitu,dotle ne moram da dodem.

To joj je bio dobar način da rasčisti gužvu na predavanjima.

Da, kako sebi olaksati...

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Onda  si ti bolje prosao nas su sve 4 godine "mucili".....

Nije mnogo ni bilo mučenja. A onda se promenio profesor, tj. razredna mi je predavala fizičko i onda praktično nismo ni imali u 3. i 4. razredu. Kao što mi je i u osnovnoj razredni predavao fizičko,pa isto kao i da nismo ni imali.

Prezalosno...A bitniji predmet od fizike/hemije i slicnih...

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Potpuno pogrešan način razmišljanja.

Ali danas 90% ljudi nazalost tako razmislja!!!!

Takvi su trendovi. Pa ih većina prati.

Mislim da nije do trendova vec kulture drustva i vaspitanja.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

ALi ne samo to vec koliko puta zlostavljaju decu ukoliko ne postignu onoliko koliko oni zele.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

I ceo zivot ce se ljutiti na roditelja zbog kojeg je morao/la da ide bas na tu struku....

Pa naravno, krivac se mora naci.

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Zalosno.Da en spominjem da bi trebalo na fakultete i na radnim mestima uvesti fizicku aktivnost.

Na fakultetima je bilo fizičkog kao fakultativnog predmeta. Ja nisam išao i koliko se sećam malo njih je išlo. Mada je loše i organizovano. Recimo odu i samo igraju odbojku. Treba  to mnogo bolje da se organizuje.

A sigurno nije ni bilo obavezno od strane profesora i onda naravno da nisi isao....ali da je bilo obavezno sigurno bi vas vise isli.Tako je na DIF-u bilo sa engleskim.Na prvom casu ako je profesorka videla da znas jezik onda ti nije bilo obavezno ici.Meni je na prvom casu rekla da se vidimo na ispitu,dotle ne moram da dodem.

ALi na medicinskom. A na drugim? Uvesti kao obavezan i striktan predmet. Dzabe nam sve, ljudi su neaktivni.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Apsolutno, ceo život je proces učenja. 😊

Covek uci dok je ziv.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Da,ali to ucenje ceo zivot je potpuno drugaciji od onoga na faksu,specijalizaciji itd....

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Onda nisam puno promasio....

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Dobro ti si dao sve od sebe da mu to predočio ali ipak je odluka njegova.

Naravno,kao prvo da oseti sta je odgovornost,ako uspe da oseti uspeh i ako pogresi da tu gresku da oseti na sebi.I ja sam tako ucen i misljenja sam da je to dobar nacin vaspitanja.