Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

Sto bi se reklo korak po korak. Dan za danom.

Tako je. Uzivamo u svakom danu,u svakom trenutku. Treba da smo prisutni ovde i sada.

Sto je vrlo tesko. Ostati fokusiran, a da ne lete misli....

Slazem se. U zivotu sve pravilne stvari su teze. Uvek sam imao taj utisak

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Ja sam mislio da to vi izaberete,nisam znao da uh tako dobijate po naredenju svidelo se to vama ili ne....

Neretko se i to dešava.

Imam jedno pitanje u vezi ove teme za tebe i dr.Nikolu:da li ste vi hteli da budete ono sto jeste?Mada cini mi se da je dr.Nikola vec negde pricao o tome da je on uvek hteo da bude ORL....

Jeste. Spominjao sam. Meni se moja zelja iz detinjstva ispunila. Tako da ne mogu da se zalim na svoj posao

Ja sam zaboravio, ako mozes da ponovis.

Ispunila se,jer sam postao orl specijalista. Ne mogu da se bunim

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Situacije su razlicite. Specijalizaciju dobiju od ustanove u kojoj rade i cesto to nije nesto sto im se svidja,ali su potrebe ustanove te koje jesu. Ali sam ja hteo da kazem da ako neko ne voli rad sa ljudima,onda moze u laboratoriji. I to je u medicini moguce.

Ja ovo nisam znao...bas zvuci ogranicavajuce. Nekako, ljude koje poznajem su mi u startu govorili sta zele za specijalizaciju i tako je i bilo...

To nista nije zagarantovano sta ce se dobiti. Dobro je kada oni ispune svoje zelje,da budu zadovoljni.

Ili jedino da cekas.....

Jeste. Ali godine prolaze.

Ja sam mislio da je kontra da je uglavnom ono sto vi hocete a ponekad ono za sta ima potrebe....

Najcesce je samo ono za sta ima potrebe u toj ustanovi.
[/quote]

Tuga. Ali pretpostavljam da mozes ciljati ustanovu gde je to deficitarno.
[/quote]
Ne mozemo,nazalost. Nismo u mogucnosti da biramo gde cemo se zaposliti. Najcesce je tako. Postoje volonterske specijalizacije,gde se sami finansiraju,ali izaberu oblast od ponudjenih,ali ne svih spec.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Naravno. Od nerviranja ne moze nista da se dobije. Osim bolesti.
[/quote]

E, upravo tako. ALi dok ljudi to shvate, bude kasno....
[/quote]
Najcesce je tako. Kada se razbole,onda se kaju sto su se celog zivota nervirali.

Ja nisam rekao da su svi takvi, ali da sam cuo dosta prica iz ove oblasti od zena koje su se zalile.

Takve odmah sankcionisati i zabraniti rad.
[/quote]

Ocigledno nije to bas tako lako....
[/quote]
Ja mislim da to nije pitanje lakoce nego volje da se nesto uradi....

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Ja sam mislio da to vi izaberete,nisam znao da uh tako dobijate po naredenju svidelo se to vama ili ne....

Neretko se i to dešava.

Imam jedno pitanje u vezi ove teme za tebe i dr.Nikolu:da li ste vi hteli da budete ono sto jeste?Mada cini mi se da je dr.Nikola vec negde pricao o tome da je on uvek hteo da bude ORL....

Jeste. Spominjao sam. Meni se moja zelja iz detinjstva ispunila. Tako da ne mogu da se zalim na svoj posao

Ja sam zaboravio, ako mozes da ponovis.

Dr.Nikoli je bio san da bude ORL.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Naravno. Od nerviranja ne moze nista da se dobije. Osim bolesti.
[/quote]

E, upravo tako. ALi dok ljudi to shvate, bude kasno....
[/quote]
Zato smo mi tu da probudimo svest sto je vise ljudima moguce.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Pa naravno , ali nije lako...

Niko nije ni rekao da je lako.

U zivotu najcesce nista i nije lako. Ali nema potrebe da gledamo tako na stvar. Sami sebi olaksamo.

Sve samo pozitivno.Ako ti zivot baci limun ti napravi limunadu.

Opet su oscilacije u vremena.
Ne znam za vas ali kod mene u teretani vezbaci se zale na vreme.

Dosta ljudi se žali. Evo da podelim i ja svoje iskustvo- meni se prvi put ove zime dešava da imam glavobolje i krvarenje iz nosa usled velikih promena vremena, što nema neki organski uzrok, tj. zdrava sam, a reagujem tako na klimatske promene.

Sad kada spominjes krvarenje iz nosa i sinu u zadnja 3 dana je vise puta krvarilo iz nosa a i on je zdrav.Merili su mu pritisak,vadili krv i sve je ok.Cak je za promenu i koristio Nisitu.Na glavobolju se nije zalio.

Neka maze i Emofix mast na ulaz u obe nosne supljine 2x dnevno tokom 2 nedelje i Vit C neka pije da ojaca zidove kapilara.

Ok,vazi,hvala ti.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Ja sam mislio da to vi izaberete,nisam znao da uh tako dobijate po naredenju svidelo se to vama ili ne....

Neretko se i to dešava.

Imam jedno pitanje u vezi ove teme za tebe i dr.Nikolu:da li ste vi hteli da budete ono sto jeste?Mada cini mi se da je dr.Nikola vec negde pricao o tome da je on uvek hteo da bude ORL....

Jeste. Spominjao sam. Meni se moja zelja iz detinjstva ispunila. Tako da ne mogu da se zalim na svoj posao

Super,drago mi je!!!!

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Ja sam mislio da to vi izaberete,nisam znao da uh tako dobijate po naredenju svidelo se to vama ili ne....

Neretko se i to dešava.

Ja sam mislio da je kontra da je uglavnom ono sto vi hocete a ponekad ono za sta ima potrebe....

Najcesce je samo ono za sta ima potrebe u toj ustanovi.

To je zalosno....

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Naravno. Od nerviranja ne moze nista da se dobije. Osim bolesti.

I to ozbiljne bolesti.

Opet su oscilacije u vremena.
Ne znam za vas ali kod mene u teretani vezbaci se zale na vreme.

Dosta ljudi se žali. Evo da podelim i ja svoje iskustvo- meni se prvi put ove zime dešava da imam glavobolje i krvarenje iz nosa usled velikih promena vremena, što nema neki organski uzrok, tj. zdrava sam, a reagujem tako na klimatske promene.

meni oept ovo lici na trovanje... :/

I ti spadas medu ove sto veruju u teorije zavere?Da nas truju iz vazduha?

To nije teorija zavere.

Poenta mog pitanja je bila da li verujes u to da nas truju iz vazduha?

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

To sam i mislio. Mi tezimo da budemo sto bolji. Ali idealno ne postoji. To svako kada shvati,onda ce biti mnogo lakse.

Samo puno ljudi ima koji to nikad nece shvatiti!!!!

Pa ni ne moraju....Svako sebi bira.

Bas zbog toga i moraju.Jer ako sam sebi biras onda gledas da biras ono sto je bolje za tebe ne?

Imam utisak da se ti uvek vodis time da su svi ljudi inteligentni npr.

Voleo bih da je tako,ali sam realan,medutim vodim se sa time da je svaki covek dobar i sve ce  uraditi da njemu i ljudima okolo sebi ucini dobro.
Naivan sam je li?